Турска разматра начине на које би могла да привуче инвеститоре, уновчи свој потенцијал обновљивих ресурса и постане енергетски снабдевач Европе. На том путу, пак, предстоје изазови.
Због временских услова и велике територије, Турска би могла да постане нови центар производње енергије добијене из обновљивих ресурса. Близина ове земље Европи која је гладна за енергијом је предност коју би могла да уновчи.
„Тренутни капацитет производње је 7,8 гигавата од соларне и 10,7 гигавата од енергије ветра. Пре краја године, турско Министарство енергетике жели да распише тендере за пројекте да се добије додатних три гигавата из обновљивих ресурса“, каже Есер Оздил, сарадник у Атлантском Савету у Турској.
Претходних месеци се земља фокусирала на изградњу кровних соларних панела. Традиционално је улагала и у хидроелектране, а нешто мање и у геотермалну технологију.
„Турска је достигла значајан напредак у производњи енергије из обновљивих ресурса, те је 2020. удео те енергије био 44 одсто. Хидроелектране су најважнији извор обновљиве енергије са уделом од 20 одсто“, рекао је један европски званичник за ДВ.
Међутим, домаће потребе макар краткорочно спречавају извоз енергије, те Турска може да снабдева само мања тржишта. Турска се фокусирала највише на тржишта зеленог водоника и на енергетска тржишта у југоисточној Европи, понајвише на Балкан.
Постоје препреке
Енергија воде је дар који се брзо може претворити у проклетство. Цео регион, наиме, пати од суша.
„Прошле године су суше јако погодиле Турску, која је због тога морала да се окрене гасу. Из тог разлога се повећала потрошња гаса и то са 48 милијарди кубних метара 2020. на преко 60 милијарди кубних метара 2021“, каже Аура Сабадус, новинарка Независног сервиса за информације о хемијским и енергетским тржиштима. Она је истакла да се тржиште хидроенергије у региону од тада само мало поправило.
Стручњаци тврде да Турска мора да повећа капацитете како би привукла нове инвестиције, јер електрична мрежа иначе не би била стабилна. Влада је уложила у гас и изградила нову нуклеарну електрану. Међутим, потешкоће остају.
„Нејасно је како да се поправи тржиште енергије, све док нуклеарка Акују не буде пуштена у рад. Може доћи до кашњења, услед тренутне геополитичке ситуације, пошто је гради руска компанија“, каже Чарлс Елинас, сарадник у Атлантском Савету. Рок за почетак рада нуклеарке је 2023.
Наредних месеци ће и увоз гаса бити ограничен, јер су цене високе, а Европска унија гледа да увезе што више гаса који не долази из Русије.
Прошле године Турска је с Русијом обновила уговоре о увозу гаса, повезане с холандским чвориштем ТТФ. Цене у Европској унији расту, а руски гас ће такође поскупети. „С обзиром да је економска ситуација лоша, трошкови увоза ће исцрпети турске финансије“, каже Елинас.
Иако је Турска прошле године забележила раст привреде од 11 одсто, економисти сматрају да је пред државом турбулентна година. Турска лира је у слободном паду, инфлација је висока, а рат у Украјини неповољно утиче на туризам.
Заједнички покушаји?
Турска тренутно игра улогу посредника између Русије и Украјине. Тренутна светска финансијска и геополитичка ситуација је навела Турску да се окрене сарадњи са Египтом, Израелом, Уједињеним Арапским Емиратима – и однедавно са Грчком.
„До сада се Турска грабила за енергију, али недавно одржан састанак између турског председника и грчког премијера указује на окретање сарадњи“, каже Елинас и додаје да обе државе морају да раде на поправљању економске ситуације.
Енергетска повезаност би могла да промовише дијалог између те две земље, као што се показало у случају Крита и Кипра.
Веће могућности
Капацитет прекограничне трговине електричном енергијом је минималан. Према Сабадус, 2015. је капацитет из Турске ка ЕУ износио 500-600 МВ.
„Требало би значајно повећати ове капацитете“, каже Есер Оздил из Атлантског Савета.
Турске компаније улажу на Балкану, укључујуц́и Косово и Албанију. Главни фокус је на гасним тржиштима, јер Турска може да користи своја четири (ускоро пет) терминала течног гаса, који обично не раде у пролец́е и лето. Поред тога, турске и балканске компаније могле би да развију заједничке енергетске пројекте, каже Оздил.
Зелени водоник у фокусу
Зелени водоник је кључни стуб енергетских планова ЕУ. „Европљани ц́е морати да увозе трец́ину своје потражње за водоником из земаља које нису чланице ЕУ а Турска није поменута у стратегији ЕУ“, каже Сабадус.
„Била би то одлична прилика да две стране раде заједно. Турска и југоисточна Европа би могле да се развију сектор водоника и тиме помогну да гасне мреже у региону добију нову намену“, напоменула је она.
Турска има стратешку предност због своје инфраструктуре, укључујући луке и Јужни коридор гаса. Прошле године је тестирано укључивање водоника у гасоводе, а турско Министарство енергетике ради на развоју стратегије у сектору водоника. Турски стручњаци сматрају да би 2025-2030. земља могла да достигне удео водоника у гасоводима од минимум десет одсто.
Повољно финансирање ЕУ би могло да помогне Турској да се фокусира на електричну енергију и водоник.
„Потребна је политичка воља, Европа мора да пружи руку помирења Турској и обе стране морају да окрену нови лист“, каже Сабадус и додаје да би боља сарадња била корисна за све. Ипак је опрезна.
„Пре него што можемо да кажемо да постоји помак у сарадњи, треба да дође до одговарајућих споразума између Турске и Бугарске, али и између Турске и Грчке. Русија за сада остаје највећи снабдевач енергије у Турској.“
Серђо Маталучи
Извор: Дојче Веле
