Митрополит црногорско приморски СПЦ Јоаникије потврдио је јуче за “Вијести” да ће његово устоличење 5. септембра бити на Цетињу, упркос позивима да због подигнутих тензија буде измјештено.
”Подразумијева се да ће то бити на Цетињу”, одговорио је Јоаникије на питање новинарке “Вијести”, не желећи да детаљније коментарише догађај.
Један од лидера Демократског фронта и члан Вијећа за националну безбједност, Милан Кнежевић, јуче је најавио да ће Вијеће и Савјет за одбрану и безбједност одлучити гдје ће бити постављење митрополита – на Цетињу или у Подгорици. Такође наводи и да је његов став да оно буде у Цетињском манастиру и да неће подржати ниједан други предлог, осим ако не буде дошао од Цркве.
Према незваничним информацијама “Вијести”, са Јоаникијем се прије 15-ак дана састао потпредсједник Владе Дритан Абазовић, надлежан за сектор безбједности. Тада је митрополит, како је речено “Вијестима”, “био отворен за све опције”. Неколико дана касније, на састанку са премијером Здравком Кривокапићем и шефом полиције Зораном Брђанином, одбацио је могућност да се устоличење одржи на другом мјесту.
То је потврдио и у обраћању јавности у недјељу, када је навео да се он хиротонисао прије пуне 22 године управо у Цетињском манастиру и да није извањац, већ је рођен у Црној Гори.
Према незваничним информацијама “Вијести”, представници Владе ће се још једном састати са митрополитом, највјероватније након сједнице Вијећа за националну безбједност.
Адвокат и члан Правног савјета МЦП Драган Шоћ рекао је за “Вијести” да не могу Вијеће и Савјет да одлучују гдје ће бити устоличен митрополит.
”Изненађује ме да неко размишља о томе. Ко може бити предмет одлуке Вијећа? То је тијело које се састаје по потреби и даје препоруке. Не могу свјетовне власти да одлучују гдје ће бити устоличен вјерски поглавар”, казао је Шоћ.
Он је рекао да је то питање цркве, да се ради о вјерском обреду унутар манастира, а не јавном скупу и да Министарство унутрашњих послова може да забрани окупљања око манастира.
И премијер је јуче подсјетио да право избора устоличења није у надлежности нити Владе, нити Скупштине, нити Савјета за одбрану и безбједност.
“То је искључиво и само право онога који треба то да одради, а то је митрополит и МЦП. Та сазнања да неко може да мијења мјесто и локацију су за мене изненађење, али у сваком случају треба све преиспитати”, казао је Кривокапић новинарима у Никшићу.
Један од саговорника рекао је, међутим, да премијеру није страна идеја да се то догоди у подгоричком храму Христовог васкрсења, гдје је сахрањен и митрополит Амфилохије.
Уколико црква одбије безбједносне процјене о високом ризику окупљања присталица, али и противника на Цетињу, и стави примат њеном канонском праву, догађај 5. септембра носи и здравствени изазов због поновне захуктале епидемије корона вируса.
Министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић рекла је да је устоличење митрополита изводљиво уз поштовање дигиталног сертификата и потврде и ограничен простор на којем ће се дешавати.
Она је јуче у Јутарњем програму Јавног сервиса казала да је било разговора са МЦП и да ће се они наставити.
Из Савјета за одбрану и безбједност нису одговорили да ли ће бити сједнице у вези са ситуацијом у држави. Сједнице Савјета сазива предсједник државе Мило Ђукановић, а његови чланови су предсједник Скупштине Алекса Бечић и предсједник Владе. Зависно од тема на сједнице се позивају и министар одбране и начелник Генералштаба.
Упркос агитовању његових партијских колега и савјетника Веселина Вељовића, Ђукановић се претходних дана није оглашавао у вези устоличења Јоаникија, а ни јуче након изјаве Милана Кнежевића.
На питање да ли предсједник Скупштине сматра да Савјет за одбрану треба да се састане у вези догађаја 5. септембра, из парламента су за “Вијести” подсјетили: “Сагласно Пословнику Савјета, ‘материјали који се достављају ради разматрања Савјету, без обзира на степен тајности који им је одређен, као и сва документација Савјета, могу се саопштавати јавности само уз сагласност Савјета. Савјет о свом раду обавјештава јавност, по правилу, саопштењем за јавност”.
Уставом Црне Горе је прописано да ово тијело “анализира и оцјењује безбједносну ситуацију у Црној Гори и доноси одлуке за предузимање одговарајућих мјера”.
Кривокапић је најавио да ће као грађанин поднијети кривичну пријаву против савјетника црногорског предсједника и бившег шефа полиције Веселина Вељовића због, како је казао, позивања на отпор.
Вељовић је недавно у ауторском тексту написао да је “света дужност и обавеза” сваког припадника сектора безбједности да одбије свако неуставно и незаконито наређење, али и да је дужност свих грађана да у првим данима септембра буду заједно на Цетињу. Због тога је саслушан у Вишем државном тужилаштву, које још није процијенило да ли је он тиме позвао бивше колеге на побуну.
”Такви наступи су у претходном временском периоду завршавали врло драстичним елементима и брзим реакцијама тужилаштва. …Очекујем да ће тужилаштво да ради свој посао, као што га је радило у претходном временском периоду против неистомишљеника”, рекао је Кривокапић новинарима у Никшићу.
Фото: Принтскрин
