Фудбалска се прошлост врло прецизно поклапа са садашњошћу. И оних осам освајача (без Италије) и ових пет земаља које су успјеле бар једном да понове полуфинале, и сада, у навечерје Катара, спадају у најужи круг фаворита за освајање најврједнијег пехара у свјетском спорту. То је дванаест највиђенијих екипа међу којима треба тражити првака свијета 2022. године.
Ко све може до титуле?
Недјеља, 23. октобар 2022.г. пише: Оливер Јанковић
Пред почетак Свјетског фудбалског првенства у Катару 2022.г. листа освајача титула свјетских првака изледа овако: Бразил 5; Италија и Њемачка 4; Аргентина, Уругвај и Француска 2; Шпанија и Енглеска по једну. То је листа најуспјешнијих земаља на свијету, у протеклих 100 година фудбала. Међутим, то је истовремено списак оних земаља које су и данас највећи фаворити за титулу првака. Врло заминљив податак за анализу планетарног фудбала: само 8 репрезентација, међу 200 потенцијалних, цио један вијек имају примат у овој игри. Три јужноамеричке и 5 европских. Поред толико других које, током историје, исто тако играју добар фудбал и имају изванредне играче, ипак су само ове земље изгурале ствар до краја. Може се додати да су то Енглези урадили само једном и то код куће, да су Уругвајци то урадили баш давно, а да Аргентинци нијесу одавно, али то је та листа вјечитих. И наравно – у Катару нема Италије!
Помињали смо три холандска финала, и Хрвате који, од када су самостални, имају једно финале и једно полуфинале. Ту су Португалци, Белгијанци и Пољаци који имају по једно треће и четврто мјесто у ближој прошлости. Ето, и ту се фудбалска прошлост врло прецизно поклапа са садашњошћу. И оних осам освајача (без Италије) и ових пет земаља које су успјеле бар једном да понове полуфинале, и сада, у навечерје Катара, спадају у најужи круг фаворита за освајање најврједнијег пехара у свјетском спорту. То је дванаест највиђенијих екипа међу којима треба тражити првака свијета 2022. године.
Изван ове фаворизоване скупине, поглед на листу учесника нас интригира да поразмислимо о чињеници да јако добар фудбал, раме уз раме са горе поменутима, играју Мексико, Данска, Швајцарска и наравно – Србија. Нити једна од ових земаља нема никада улазак бар међу четири екипе на неком мундијалу. Ни једна осим Србије која насљеђује резултате бивше СФРЈ и Краљевине СХС. Наиме, ако говоримо о законитостима које држе на окупу свјетски фудбал, и о чињеници да државе које од почетка играју у врху мундијала и данас јесу водеће репрезентације, онда морамо примјетити да српски фудбал има полуфинале на првом мундијалу, па потом на оном 1962. у Чилеу, те за само једну пречку пропуштено полуфинале у Италији 1990.г.
Уочљив је период од по 30 година (1930-1962-1990) када се српски фудбалери нађу у самој завршници свјетских фудбалских првенстава. Немојте ме држати за ријеч. Не бавим се кабалом ни пророчанствима, али ако се не варам: 2022 година спада у трећи 30-годишни круг, када се нашим играчима ”поклопе звијезде”, када их ”хоће лопта” и када их треба очекивати у самој завршници.
У суботу 05. новембра: Шта нас чека у групама ”А” и ”Б”?
