Насупрот концепту националне државе, гдје се по правилу нација и држава поклапају, стоји концепт грађанске државе. Термиин који се код нас одомаћио и у који се заклиње политичка врхушка. Одомаћио се и код огромног дијела грађана ове земље, али, очигледан је проблем са његовом примјеном и тумачењем.
По много чему сложен, у међународно-правној пракси и дискутабилан, у нашим приликама би требало да значи то, да је грађанин носилац суверенитета, да смо сви равноправни, да се подједнако уважава свачије етничко, језичко и вјерско поријекло и убјеђење и да се свакоме даје безгранична слобода да упражњава свој идентитет.
Али, да ли је заиста тако?
У широким круговима а који свој глас преносе преко разноразних портала, постоји проблем да се схвати да придјев ,,светосавски“ никако не представља ништа пежоративно, за народ којем се исти додаје. Да, и светосавски народ чини грађанско друштво.
Црна Гора заиста јесте шаролика, а једна коцкица у том мозаику су и Жабљак и Дробњак као племе.
Ми немамо проблем са тим, барем огроман дио нас, да будем коректан, са чињеницом да ћемо градити ,,светосавски“ храм. Ми живимо у подожју Савиног Кука и Савине Воде. Ми чувамо успомену на војводу Ђурјана Косовчића, који бијаше на Косову уз Лазара, чији потомци данас у Дробњаку славе Савиндан као крсну славу.
Ми немамо проблем са чињеницом да нам је Војвода Јоксим Кнежевић сахрањен испред Влашке цркве на Цетињу али ни са тим да су нам Војводе Шујо Караџић и Шибалија ујахали са Вождом Карађорђем у Београд. Ми смо довољно широки и довољно велики да бисте нас затварали у било какве торове.
Пише: Радош Жугић, носилац изборне листе Дурмиторска иницијатива Жабљак
Извор: Фејсбук
