Пише: Филип Драговић
Давно објављен, а широј јавности скоро приказан аудио-снимак са састанка Туђмана и његових генерала на Брионима, а неколико дана уочи августовског погрома 1995., јасно говори (ако има оних којима и без тога није било јасно), да су позиви хрватског врха Србима пред „Олују“, да остану и не насједају на „Милошевићеву пропаганду“, јефтина димна завјеса, иза које се крије злочиначка намјера о етничком чишћењу Хрватске од Срба. Уосталом то најбоље знају на стотине (по неким процјенама готово 2.000) убијених и несталих Срба на подручју САО Крајине, који су повјеровали у тај Туђманов маркетиншки трик, и остали да сачекају „ослободиоце“, голоруки и на кућном прагу. А посљедице свега и данас трпи преко 200.000 Срба који су силом напустили своја огњишта. Данас, 31 годину послије, представници тако створене државе, а истовремено чланови Туђманове странке, крстаре по региону и себи дозвољавају да се приказују као судије демократије, учитељи мира и грађанског друштвеног поретка?
Но, они и нијесу толико проблематични. Јер, они су са друге стране рампе и од њиховог мишљења неће судбински зависити процес интеграције ЦГ у ЕУ. Занимљивији су ми ови домаћи „croato-фили“, који се убише да таквим хрватским изливима „добросусједства“ изађу у сусрет, од слушања Томпсона и Шкора на домаћим забавама, до прављена Монтенегро идеолошке мућкалице са скојевком Јоком Балетић на прсима и благонаклоним односом према овој „хуманој размјени становништва“ коју је учинио Туђман. Прасак њиховог анти-српства дешава се баш на темама какве су которски базен, тиватски брод, морињска плоча, али и скупштинска резолуција о Јасеновцу, у којој овдашњи домобрани виде искључиво провокацију упућену Хрватској, а не елементарно задовољење историјске неправде по којој званична хрватска држава нема нити један акт (резолуцију) којом осуђује јасеновачки геноцид над Србима. А како би и имала, када је своју државност формирала (избацивање српске конститутивности из хрватског Устава) и заокружила (војно-редарственим етничким чишћењем Лике, Кордуна, Баније и Далмације) управо окончањем оног што је започето 1941. а што је др Туђман објашњавао Питеру Галбрајту као „етнички хомогену“ модерну западну демократију. Нема Срба и – лакше се дише. Претпостављам да домобранима из ДПС – ЕС коалиције ово звучи крајње познато и надасве прихватљиво.
