Пише: Милован Урван
У изборној ноћи, дужој од свих ноћи, коментаришући резултате избора у Никшићу, посланик ПЕС-а Дарко Драговић проговорио је гласом свог имењака Дарка Пајовића, запријетио да ПЕС не смије подржати Марка Ковачевића!
Ну, остала нејасноћа да ли не само са Марком, или не, уопште, са ЗБНК. Његов надлежни др Зоран Мркић, као носилац никшићке листе, иступио је нешто одмјереније, политички разумније, премда се и сам мало затекавши питањем новинарке током преса о изјави, илити најави Драговића Дарка.
Без обзира што није заборављена оновремена превара Пајовића Дарка, а ни оног Драга, како ли му би презиме, задрхтало је свако родољубиво срце у граду под Требјесом. Та је ли могуће да се историја конвертитства нама враћа као олимпијска година, у којој фер-плеј ништа не значи.
Је ли, да су током кампање „песовци“ бар најавили такав сценарио, то би било коректно, у најмању руку коректно, према својим партнерима са државне власти. Дочим, ни А о томе. Можда су очекивали јачи резултат, па да још јаче кажу како неће с Марком.
А што неће!?
Па, забога, све што се спочитава као Марков гријех, није ни мањи, ни већи гријех од другијех политичких великаша!
Ево, реците и сами, што се национална, ако хоћемо и шовинистичка реторика не упише у гријех оног Радојичића Ивана, који, премда заклети сљедбеник урбане културе, тик пред изборе дозиваше конфликте из Другог свјетског рата. Заумио човјек да прогони четнике, тј. како он рече „багру четничку“. Његов шеф би из шуме, а он би, ваљда, из градских четврти и приградских насеља да лови.
