Пише: Живана Јањушевић
Вече је било насловљено по Његошевој реченици „Ах, дивна поезија искра таинствена“, из његовог писма упућеног Л.А. Франклу 1851. године, а које је публика имала прилику да чује прексиноћ на српском и у преводу на француски језик. Писмо је прочитала ученица подгоричке Гимназије „Свети Сава“ Лана Радовић, а превод на француски урадила је проф. Магдалена Поповић.
Пјесникиња и критичарка Милица Краљ, уредница Трибине „Ријеч“, навела је да УКЦГ ове вечери обиљежава „дан планете Његош“. А, колико је свеприсутан у свакодневном животу свих нас, додаје она, говори и чињеница да свако зна барем неки његов стих.
др Соња Томовић Шундић: Свјетлост и слобода мјера су љепоте за Његоша и Лубарду
– Његова дјела су заиста дјела за сва времена, тако се и он уписао у све вријеме и постао неприкосновени међаш савремене српске књижевности и књижевности у Црној Гори – рекла је Краљ, подсјећајући и на који начин је УКЦГ и прије увођења државног празника – Његошевог дана обиљежавало значајне датуме везане за дјело владике Рада, подвлачећи значај улоге почившег митрополита Амфилохија у томе.
Предсједник УКЦГ, књижевник Новица Ђурић, говорио је о Његошевој пјесми „Ноћ скупља вијека“, за коју каже да се издваја својом универзалном снагом и дубоким филозофским тоном. Ова пјесма, додаје он, улази у интимни, готово метафизички простор, говорећи о вриједности тренутка и вјечности која се у њему сабира, каже Ђурић. Истиче да то није само пјесма већ мисаони бисер, кључ за разумијевање Његошевог погледа на пролазност и суштину постојања.
– „Ноћ скупља вијека“ не осваја само љепотом, већ и снагом универзалне истине која нас позива да у сваком тренутку сагледамо бесконачност – каже Ђурић, додајући да се кроз њу исказује и Његошев дуализам – сукоб између пролазног и вјечног, тијела и духа, свјетлости и таме.
– „Ноћ скупља вијека“ није само пјесма о пролазности времена, већ и ода оним тренуцима када нам вјечност постаје докучива – закључио је Ђурић.
Књижевник и критичар Перивоје Поповић, говорио је о усуду Његошеве капеле на Ловћену, напомињући да је ријеч о завјетној цркви посвећеној Светом Петру Цетињском. Како је истакао, Његош је био пјесник слободе, онај ко воли слободу, а чија је мисао након рушења капеле на Ловћену, сада заробљена, утамничена на Језерском врху. Но, додао је, на Ловћену још увијек има мјеста за поезију, јер није изгубио своју величину
– Кад се човјек нађе с Његошем, увијек је надомак неба – истакао је Поповић.
У другом дијелу вечери чланови УКЦГ стиховима су одали почаст Петру II Петровићу Његошу, и то: Олга Кликовац, Милојка Јововић, Слађана М. Пуповић, Јованка Вукановић, Савка Гудовић Парађина, Мирјана Поповић, Зора Зечевић, Софија Симовић, Срђан Лековић, Ненад Скробановић, Божо Вучић, Радомир Милић, Веселин Вујовић, Миљан Николић, Аћим Висњиц, Вукић Гаро Брајковић, Милан М. Петровић, Никола Ненезић и Милица Краљ.
Извор: Дан
