Ко ко зна који пут доживљавам разочарење, јер као држава нисмо спремни и немамо алтернативних рјешења низашта, па ево ни за плин, каже Јасмин из Сарајева, коментирајући проблеме у снабдијевању плином с којима се суочава Босна и Херцеговина (БиХ) од понеђељка, 1. новембра.
Достава плина у БиХ прекинута је 1. новембра, око три сата ујутро, због квара на транспортној траси плина у Бугарској.
Потрошачи у Федерацији БиХ обавијештени су, потом, из компаније “Енергоинвест”, која је овлаштени добављач плина за тај енитет, да ће доћи до пада притиска у систему, те да рационализирају потрошњу и по могућности користе алтернативне изворе енергије.
Жртве грађани
Јасмин из Сарајева оцјењује да су грађани и овај пут једине жртве недостатка стратешког планирања.
“Увијек се доводимо у ситуацију да зависимо од само једног добављача и кад се деси проблем ‘извисимо’. То је посљедица тога што нема никаквог планирања, стратегије и организације у свим сегментима, па ни у томе. Дијете ми иде у вртић и ја требам сада размишљати хоће ли имати гријање или не”, каже он.
Због кризе у снабдијевању плином, у Влади Федерације БиХ је, 1. новембра послијеподне, одржан хитни састанак, а исход је договор о позајмици плина из Србије.
То би, како је наведено, требало бити интервентно, прелазно рјешење до санирања квара на плиноводу у Бугарској.
Након што је из Србије у БиХ 1. новембра пристигло 300.000 кубика плина, очекује се нова позајмица плина којег је Србија увезла из Мађарске.
Очекује се скора нормализација у снабдијевању
Едис Баковић, директор јавног предузећа „Сарајевогас“, који је главни дистрибутер плина за Кантон Сарајево, једног од десет кантона који има највећи број потрошача плина у Федерацији БиХ потврдио је за РСЕ како се ускоро очекује нормализација у снабдијевању плина.
Баковић је казао да су у уторак, 2. новембра, сви потрошачи у Кантону Сарајево уредно снабђевени плином, изузев дијела велике индустрије, те топлана као највећих потрошача, које као алтернативу користе течно гориво.
“Домаћинства имају плин, као и мала привреда, школе и вртићи. Плин који смо добили из Србије за данас (2. новембар) нам је довољан, али смо у преговорима да се осигурају нових 300 хиљада кубика за сриједу”, истакнуо је.
Баковић, такођер, очекује да би у сриједу, 3. новембра, требао бити отклоњен квар у Бугарској, те да ће ситуација бити нормализирана.
„Има сасвим довољно простора да се увезе који год гас желите – из Норвешке, из САД, терминала течног природног гаса (ЛНГ), Холандије, Украјине“, изјавио је на конференцији за медије 17. децембра Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице.
Нема алтернативног плиновода ни резерви
Баковић упозорава да овакава ситуација представља упозорење представницима власти, с обзиром на то да БиХ нема алтернативни начин снабдијевања, нити има резерве плина.
“Морамо под хитно размишљати о складишту природног плина. Све земље у у регији имају складишта и резервне капацитете. Ми имамо два природна напуштена рудника соли на подручју Тузланског кантона и они су идеални за то, али их нажалост не користимо. Нико не реагује по том питању”, истакнуо је Баковић.
БиХ се снабдијева плином путем Турског тока који се протеже од Русије до Турске преко Црног мора, има капацитет од 31,5 милијарди кубних метара плина годишње.
У бх. ентитету Република Српска (РС) испорука плина путем овог тока почела је почетком јануара, а у Федерацији БиХ од априла ове године.
Руски плин, БиХ је до тада добијала плиноводом који је ишао преко Украјине и Мађарске, одакле је даље транспортован у Србију, а у БиХ је улазио на једином улазном терминалу за БиХ у мјесту Шепак код Зворника, на источној граници између БиХ и Србије.
Због промјене руте, Управа компаније “БХ-Гас”, јавне компаније задужене за производњу и транспорт плина, чији је оснивач Влада Федерације БиХ, поднијела је 5. априла кривичне пријаве Федералној управи полиције (ФУП) против одговорних у компанији “Енергоинвест”
Из “БХ гаса” тада су навели да је “Енергоинвест” једнострано раскинуо важећи уговор о транспорту плина са мађарским добављачем компанијом ФГСЗ, који је на снази до 2023. године, због чега ће на име уговорне клаузуле морати да се исплати одштета у износу већем од 20 милиона долара.
Бивши дугогодишњи директор БХ-Гаса и донедавни савјетник у управи те компаније Алмир Бечаревић оцјењује за РСЕ да је промјена плиновода узрок тренутне кризе у снабдијевању, те најављује и да ће цијена плина у идућој години порасти за 25 до 40 посто.
“Годину дана упозоравам да је ‘Турски ток’ мачак у врећи, односно један правац снабдијевања и једна извор плина. Дакле, само руски и ничији други. Апсурдна је ситуација да имамо ово дешавање на тек израђеном плиноводу ‘Турски ток’, јер смо се 40 година снабдијевали преко Украјине, Мађарске и Србије и никада није било проблема”, истиче Бечаревић, те процјењује да ће цијена плина у идућој години расти.
Министар енергије, рударства и индустрије Федерације БиХ Нермин Џиндић није одговорио на упит РСЕ за разговор о проблемима са снабдијевањем. За разговор, такођер, није била доступна ни директорица компаније “Енергоинвест” Бисера Хаџиаљевић.
Подсјећамо, Хаџиаљевић је у изјави за РСЕ у априлу ове године навела, међу осталим, како се пристало на нови захтјев руског испоручитеља, јер је Гаспром обуставио испоруку гаса за БиХ путем Украјинско-мађарског гасовода и транспорт пребацио на Турски ток.
‘Турски ток не функционише, а с Мађарима се посвађали’
Као једно од стратешких опређељења Владе Федерације БиХ прије више од годину дана најављен је и пројект “Јужна интерконекција“, вриједан 196 милиона конвертибилних марака (око 100 милиона еура).
Овим пројектом предвиђа се изградња плиновода у дужини од 180 километара, од чега 160 километара пролази кроз БиХ, а требао би повезати тренутни транспортни плиновод БиХ са хрватским системом плиновда на потезу Загвозд–Имотски-Посушје–Нови Травник, са одвојком за Мостар.
‘Јужна интерконекција’ без непретка
Санела Кларић, заступница Наше странке у Заступничком дому Парламента Федерације БиХ и чланица парламентраног Одбора за енергетику, подсјећа како је још прошле године Парламенту ФБиХ одобрена изградња “Јужне интерконекције”, али да до данас ништа није урађено.
“Практично смо изгубили годину дана и нисмо почели уопће да радимо припремну документацију, а камоли да се креће са изградњом. То је требао бити други улаз плина у БиХ и да у оваквим ситуацијама, када ‘Турски ток’ не функционира да имамо плин преко друге везе”, истиче она.
Проблеми са снабдијевањем плином, како каже, не представљају изненађење, је прелазак на “Турски ток” био рискантан.
“На ‘Турски ток’ се прелазило у вријеме пандемије кад се на глобалном тржишту дешавају велике промјене и кад се практично све државе покушавају заштити од ситуација које је тешко контролисати. И ево сад смо у тој ситуацију гђе се показало да је катастрофалан менаџмент Владе ФБиХ и министра Џиндића довео грађане у велики ризик, јер практично ‘Турски ток’, за који су нам обећали да ће бити јефитнији, не функционише. Такођер, смо се ‘посвађали’ са Мађарима јер смо им отказали уговор на врло непрофесиналан начин. Тако да ми не можемо звати Мађаре и замолити их да премостимо ову ситуацију док се то не поправи”, истиче Кларић.
И замјеник предсједника Одбора за енергетику Парламента Федерације БиХ Миралем Галијашевић (Странка демократске акције) оцјењује да постојећа криза треба отворити дијалог између Парламента и Владе тог ентитета којег до сада није било.
Галијашевић наглашава да Парламент ФБиХ није имао ни информације ни о промјени плиновода, односно преласку на “Турски ток”. Оцјењује да се Федерација БиХ препустила стихији, умјесто да се интензивно радило на реализацији “Јужне интерконекције” како би се постигла енергетска независност.
“Не видим разлога зашто се на томе није радило и сви су одговорни. За енергетску стабилност задужена је Влада ФБиХ, а показали смо да нисмо они који размишљају стратешки и да се нисмо осигурали резервама како то раде сусједне земље. Поставља се питање хићемо ли ишта научити из ове кризе”, наглашава он.
Република Српска има алтернативу
У другом БХ ентитету, Републици Српској (РС) испорука плина путем Турског тока почела је 1. јануара ове године.
Љубо Гламочић, директор компаније “Гас Рес” која је овлаштени дистрибутер плина за РС, у изјави за РСЕ каже да не очекује веће проблеме због престанка доставе плина, с обзиром на то да постоје алтернативна рјешења.
“С обзиром на то да је РС мањи потрошач, ми смо успјели да некако амортизујемо цијелу ситуацију и са нашим потрошачима – првенствено са предузећем ‘Алумина’ – обезбиједимо неопходну количину гаса, још у ранијим разговорима и контактима са ‘Србијагасом’. Тако да неку минималну количину ‘Алумина’ има за топли рад и да не мора да зауставља постројења и да се не плашимо од било каквих нежељених посљедица односно хаварија”, навео је Гламочић за РСЕ.
У Републици Српској 16. марта ове године потписан је и уговор о плинофикацији овог ентитета „Нова источна интерконекција Републике Српске/БиХ и Републике Србије“ који су потписали представници Србијагаса и јавног предузећа Гас-Рес из Републике Српске.
Како је тада саопћено, основни циљ Споразума јесте прикључење Републике Српске и БиХ на плиноводни транспортни систем у Републици Србији, као и на пројекат „Балкански ток“.
БиХ без закона о плину
БиХ нема закон о плину и електричној енергији на државном нивоу којим би се ова област уредила. Доношење закона не дозвољава Република Српска, оцјењујући како се њиме надлежности ентитета преносе на државу.
На ово су упозорили и из Енергетске заједнице која је 17. јануара увела санкције БиХ због непоштовања Другог енергетског пакета у сектору плина, Директиве о сумпору и горивима, као и Трећег енергетског пакета за електричну енергију и плин.
Плиновод „Турски ток“ дио је дугорочне амбиције Русије да на минимум сведе транспорт плина кроз Украјину изградњом алтернативних праваца као што су, поред Турског тока и Сјеверни ток 1 и 2.
Руски пројекат – плиновод “Турски ток” годишње би требало да транспортује 31,5 милијарди кубних метара плина из Русије који производи руски енергетски гигант Гаспром. Половина од тога, 15,75 милијарди, резервирана је за потребе Турске, док ће друга половина ићи даље ка јужној и централној Европи, између осталог кроз Бугарску, Србију и Мађарску.
Марија Аугустиновић
Извор: Радио Слободна Европа
