„Definitivno smo izgubili bitku na Globalnom jugu”, ističe diplomata iz zemlje članice G7. „Sav napor koji smo uložili (povodom Ukrajine) je nepovratno izgubljen… Nikada nas više neće slušati”
Zapadna podrška izraelskom napadu na Gazu kompromituje diplomatske napore da se dođe do konsenzusa sa bitnijim zemljama u razvoju o osudi ruskog rata protiv Ukrajine, upozoravaju zvaničnici i diplomate.
Reakcije na napad na Izrael 7. oktobra koji je izvela muslimanska militantna grupa Hamas i izraelsko čvrsto zaklinjanje da će žestoko uzvratiti protiv Gaze poništilo je višemesečne napore da se Moskva prikaže kao globalna parija zbog kršenja međunarodnog prava, kažu diplomate – što dovodi SAD, EU i njihove saveznike u poziciju da budu optuženi za licemerje.
U pometnji hitnih diplomatskih poseta, video konferencija i poziva, zapadne zvaničnike optužuju da su nevoljni da zaštite interese 2.3 miliona Palestinaca, dok su sa druge strane požurili da osude Hamas i pruže podršku Izraelu.
Dupli aršini
U prvim danima posle Hamasovog napada, neke zapadne diplomate bile su zabrinute da SAD daju blanklo ček Izraelu da napadne Gazu svom silinom. To je potkopalo napore, koji su počeli od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, da se izgradi konsenzus sa vodećim državama tzv. Globalnog juga – kao što su Indija, Brazil i Južna Afrika – o potrebi da se održi globalni poredak zasnovan na pravilima, izjavilo je više od 10 zapadnih zvaničnika.
Reakcija je učvrstila već zauzete pozicije sveta u razvoju o izraelsko-palestinskom sukobu, navode zvaničnici. Oni upozoravaju da bi ovo moglo da potkopa dalje diplomatske napore u vezi sa Ukrajinom. „Definitivno smo izgubili bitku na Globalnom jugu”, rekao je jedan viši diplomata iz zemlje članice G7, „Sav napor koji smo uložili na Globalnom jugu [u vezi sa Ukrajinom, prim. prev.] je nepovratno izgubljen… Zaboravite na pravila, zaboravite na svetski poredak. Nikada nas više neće saslušati.”
Mnoge zemlje u razvoju tradicionalno podržavaju palestinsku stvar, jer je sagledavaju kroz vizuru samoopredeljenja i suprotstavljanja globalnoj dominaciji SAD, državi koja je najvažnija izraelska podrška. Neke američke diplomate su privatno iskazale zabrinutost da odgovor Bajdenove administracije nije sagledao koliko opšta podrška Izraelu može da otuđi Globalni Jug.
Na Bliskom istoku, mnogi Arapi osećaju da SAD i druge zapadne sile nikada nisu pozvale Izrael na odgovornost za njegov tretman Palestinaca, niti su obratile dovoljnu pažnju na surove sukobe u Siriji, Jemenu i Libiji.
Rusija i njena saveznica Kina održavaju srdačne odnose sa Palestincima. Ruski predsednik Vladimir Putin u utorak se susreo sa kineskim liderom Si Đinpingom u Pekingu. „Ono što govorimo o Ukrajini mora se primeniti na Gazu. U suprotnom gubimo naš kredibilitet”, dodao je viši diplomata iz G7. „Brazilci, Južnoafrikanci i Indonežani se pitaju: zašto bismo im ikada više verovali kada govore o ljudskim pravima?”
Svega četiri nedelje pre Hamasovog napada na Izrael, lideri iz SAD, EU i zapadni saveznici okupili su se na samitu G20 u Nju Delhiju i zatražili od zemalja u razvoju da osude ruski napad na ukrajinske civile kako bi se održalo poštovanje Povelje UN i međunarodnog prava.
Počev od prošle nedelje, mnogi od ovih zvaničnika izjavili su za Fajnenšel tajms da dobijaju slične zahteve za osudu izraelskih napada na Gazu, kao i za osudu odluke Izraela da ograniči isporuke vode, struje i gasa u ovoj enklavi.
Ignorisanje ljudskih prava
U poslednjih nekoliko dana Rusija nastoji da se usvoji rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuje nasilje protiv civila u ovom sukobu, bez izričitog spominjanja Hamasa. Savet bezbednosti je u ponedeljak odbacio ovu rezoluciju. „Mislim, budimo iskreni, ovo je za Rusiju poklon sa nebesa”, ističe viši zvaničnik EU. „Mislim da je štetno ovo što se dešava… zato što se Rusija koristi krizom da bi rekla: ‘Pogledajte, svetski poredak koji je izgrađen nakon Drugog svetskog rata ne radi u vašu korist’, i tim rečima se obraća milijardi stanovnika Bliskog istoka i arapskog sveta.”
Arapske države, posebno Jordan i Egipat, pritiskaju zapadne zvaničnike da pooštre ton u korist zaštite civila u Gazi. „Ukoliko ističete da je ometanje snabdevanja vodom, hranom i električnom energijom u Ukrajini ratni zločin, trebalo bi da kažete istu stvar i za Gazu”, rekao je jedan arapski zvaničnik.
Primetili su promenu tona kod nekih zapadnih zvaničnika u poslednjim danima. Od nedelje, EU i Velika Britanija su objavile da će povećati isporuke pomoći Gazi.
Američki predsednik Džo Bajden zakazao je posetu Izraelu za sredu, nakon čega je trebalo da se susretne sa liderima Jordana, Egipta i palestinskih vlasti u Amanu. Druga destinacija njegovog putovanja je otkazana nakon smrtonosne eksplozije u bolnici u Gazi u utorak. Bela kuća je objavila da će on „naglasiti kako Hamas ne zastupa pravo palestinskog naroda na dostojanstvo i samoopredeljenje i da će razgovarati o humanitarnim potrebama civila u Gazi.”
Jedan od znakova fokusiranih nastojanja da se održe kontakti sa zemljama u razvoju jesu razgovori britanskog ministra spoljnih poslova Džejmsa Kleverlija, koji je izjavio u utorak da je u zadnjih nekoliko dana razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Brazila, Indonezije, Filipina, Maroka i Saudijske Arabije.
Borba protiv Rusije
Na hitnom video samitu lidera zemalja EU, održanom u utorak, nekoliko njih je upozorilo da neuspeh da se održi poštovanje ljudskih prava Palestinaca u Gazi rizikuje izlaganje zapadnih država optužbama za licemerje, navodi više sagovornika upoznatih sa tokom sastanka. Ovu diskusiju podstaklo je nezadovoljstvo u pojedinim prestonicama zemalja EU zbog odluke predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da otputuje u Izrael prošle nedelje bez mandata 27 država članica saveza ili usaglašenog zajedničkog stava. Irska, Španija i Luksemburg zamerili su joj što nije pomenula međunarodno humanitarno prava kada je govorila u Tel Avivu.
„Ono što Nju Delhi, Džakarta i Brazilija žele da vide je usaglašena pozicija o ovim pitanjima, kao i doslednost. I ukoliko to ne vide… onda postoji izvesna opasnost da EU, G7 i NATO više neće biti uzimani za ozbiljno kad je reč o glavnim globalnim pitanjima”, rekao je Jap de Hop Šefer, nekadašnji generalni sekretar NATO pakta.
„Mi, Zapad, sada ne šaljemo jasne poruke, a Globalni jug kaže: ‘E pa, sada ćete da čujete naš glas, koji ste dugo zanemarivali”, dodaje de Hol Šefer, direktor Klingendal instituta iz Holandije.
Predlog rezolucije koji je Rusija podnela Savetu bezbednosti UN dobio je podršku svega četiri članice ovog tela – Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mozambika i Gabona – ali mnoge zapadne diplomate zabrinute su da bi izmenjeni predlog ruske rezolucije mogao da dobije devet glasova i tako bude usvojen. SAD, Velika Britanija ili Francuska mogle bi onda da ulože veto, što bi bila propagandna pobeda Moskve.
„Moramo sprečiti Rusiju… koja uz kinesku podršku… preuzima inicijativu kako bi ovo iskoristila protiv nas”, rekao je viši zapadni diplomata. „Postoji rizik da ćemo u sledećem glasanju u Generalnoj skupštini [UN] o podršci Ukrajini videti nagli skok broja uzdržanih.”
Francuska je posebno zabrinuta zbog rizika da dođe do eskalacije sukoba između Hamasa i Izraela. Ona veruje da Rusija više ne igra tradicionalnu ulogu „velike sile” koja podrazumeva obuzdavanje regionalnih saveznika, već vidi priliku da se iscrpe američki resursi i odvrati pažnja od Ukrajine.
„Rusija ima veliki interes da produži ovaj sukob, uzimajuću u obzir koliko on doprinosi odvlačenju pažnje… i da ga iskoristi za izmenu globalnog narativa”, rekao je jedan zapadni ministar spoljnih poslova.
Diplomate EU i SAD takođe će iskoristiti susret koji bi u petak trebalo da se održi u Beloj kući između Bajdena, fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, koji predstavlja 27 nacionalnih lidera zemalja EU, kako bi pokušali da iznađu zajedničku poziciju [o ovom sukobu, prim. prev].
„Evropa ovde mora da se drži svoje linije”, rekao je ministar. „Na početku smo bili u maloj pometnji, ali mislim da smo sada bolje koordinisani u pogledu odbrane osnovnih prava i težnje da se sagledaju obe strane.”
Henri Foj
Preveo: Miloš Milojević
Izvor: Novi Standard
