Stopa inflacije u Japanu iznosi tri odsto i ovolika stopa inflacije je najniža, u odnosu na druge vodeće ekonomije sveta, države G7.
U Sjedinjenim Američkim Državama ona iznosi 8,3 odsto, u Kanadi sedam odsto, Francuskoj 5,9 odsto, Nemačkoj 7,9 posto, Italiji 8,4 odsto, a u Velikoj Britaniji 9,9 odsto.
Japan je pogođen ekonomskim problemima kojima su pogođene i druge države. To se odnosi na hranu, energiju i lanac snabdevanja. Međutim, dva su razloga zašto je stopa inflacije u Japanu niska.
Zašto je inflacija u Japanu niska
Think tank organizacija Chatham Hosue je kao prvi razlog istakla to što država ograničava cene. Normirano je to da plin i struja mogu postepeno poskupeti, što znači da energetske kompanije teže sklapaju ugovore za dugoročno snabdevanje energentima, a posledica toga jeste stabilizacija finansijskih troškova potrošnje energije.
Slična je situacija i sa pšenicom. Japan većinu pšenice uvozi preko državne organizacija koja na pola godine fiksira preprodajne cene. Time je omogućeno da se izbegnu najgori scenariji usled rasta cena pšenice nakon početka agresije Rusije na Ukrajinu.
Drugi razlog zašto je inflacija u Japanu niska jeste sporiji oporavak od pandemije koronavirusa, u odnosu na zemlje G7. U ovoj državi su se postupno ukidale epidemiološke mere za privredne delatnosti. Prema rečima Jasumenea Kanoa iz organizacije Chatham Hosue, prolongiranjem povećanja potražnje tokom pandemije pomoglo se ograničavanju inflacije.
Prema podacima portala „Focus Economics“, postoje i još neki razlozi za nisku inflaciju. Kako je konstatovano, slaba potražnja na domaćem tržištu za posledicu ima niske cene. Ocenjeno je da je slaba potražnja rezultat niskih plata. Niske plate pre svega imaju oni koji rade po skraćenom radnom vremenu ili po ugovoru za delo. Sindikati su više posvećeni očuvanju radnih mesta, nego tome kolika je plata.
Negativna kamatna stopa
Obično kada su kamatne stope niske, onda se i više troši. No, to nije slučaj u Japanu. Kamatna stopa već šest godina iznosi -0,1 odsto. Starenje stanovništva i smanjivanje broja stanovnika za posledicu ima i slabu potražnju, što doprinosi niskoj inflaciji. Stariji ljudi više štede, a manje troše kako bi nadoknadili nedostatak povrata na štednju usled negativnih kamatnih stopa. Osim toga, japanske kompanije se smatraju stalnim štedišama.
Podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kazuju da je radna snaga ove države početkom 90-ih bila na vrhuncu i bila je sadržana u 70 posto stanovništva. Sada je sadržana u 60 odsto, što je najniža stopa među zemljama G7. Broj stanovnika Japana prošle godine smanjio se za 300.000.
Japanska istorija inflacije
Kako je objavio Svetski ekonomski forum, dok se većina zemalja bori da zaustavi rast inflacije, Japan se bori protiv niske inflacije, niske stope ekonomskog rasta i deflacije.
Japanski ekonomski rast je od 60-ih do 80-ih bio dvostruko veći od američkog. No, 1989. desili su se slom berze i bankarska kriza. Od tada je inflacija niska i početkom 21. veka pretvorila se u deflaciju. Inflacija je najniža od 90-ih. Centralna banka Japana je prognozirala da će stopa inflacije biti dva odsto, a trenutno je tri odsto, što je dosta niska stopa.
Izvor: Klix
