Пише: Милош Миљковић
„Америка не да Тачија“ – тако би у једној пароли могла да се сажме акција сведока одбране у процесу против Хашима Тачија и још тројице вођа некадашње такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) пред међународним судом у Хагу. У мисију спашавања једног од кључних људи паравојске косовских Албанаца, оптуженог за ратне злочине почињене на Косову и у Албанији, окупили су се неки од најбитнијих шрафова америчке администрације из времена сукоба на Косову.
Сведочио је Џејмс Рубин, један од најближих сарадника Мадлен Олбрајт, затим Пол Вилијамс, који је на преговорима у Рамбујеу био саветник албанске делегације, као и Кристофер Хил – нама познато лице, некада један од преговарача Ричарда Холбрука…
Сви су они, међутим, били „предгрупа“ за „хедлајнера“ који ће је Хагу наступио у понедељак – Веслија Кларка, командант НАТО у време бомбардовања Савезне Републике Југославије. Кларка је у Хагу низао оцене попут оних да Тачи није протеривао Србе са простора КиМ, да припадници ОВК тада нису били терористи или да није био опседнут Србима, а истовремено је на питања са великим улогом одговарао са „не знам“ и „не сећам се“.
„Безопасна“ змија
Попут Кларка и други су одиграли пред судом своје спасилачке улоге. Џејмс Рубин је, на пример, изјавио да Хашим Тачи „није имао моћ да одлучује о било чему“, Пол Вилијамс је изнео тврдњу да је Тачи био у „скоро подређеном положају“, на основу утиска који је стекао када је Тачи разговарао са командантима „оперативних зона“ на Косову, док Кристофер Хил „није чуо да је Тачи наређивао незаконите активности“. То су, у најкраћем, сведочења америчких виновника о једном од вођа ОВК по надимку „змија“.
Суђење за ратне злочине Хашиму Тачију: Оптужен за мучења, убиства, прогоне
Важна подршка поменутом америчком тиму јесте и Ричард Гренел, бивши амерички изасланик за преговоре Београда и Приштине и човек од поверења председника САД Доналда Трампа. Он је у више наврата на друштвеним мрежама критиковао притварање и суђење једном од бивших челника ОВК, те некадашњем косовском председнику и премијеру Тачију. Гренел је недавно, коментаришући „свеалбански“ скуп подршке вођама ОВК који је одржан у Тирани, написао да је „Хаг ван контроле“. Дан раније, Гренел је на истој мрежи подржао Тачија, прозвавши председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен.
„Ваш Хашки суд држи председника Тачија већ пет година. Како можете да дајете правосудне савете било којој земљи? Седели сте скрштених руку док је Џек Смит ухапсио тадашњег председника само зато што је био на путу да се састане са Доналдом Трампом како би постигли мировни споразум који је укључивао укидање радног места Џека Смита /самог суда“, написао је Гренел.
Он је, такође, у једној од објава поручио да многи европски политичари ћуте о томе да Хаг држи шефа државе у притвору пет година.
„Надам се да ће Хашим Тачи тужити све у Хагу америчком суду када буде на слободи – на крају крајева, то је новац пореских обвезника САД“, објавио је Гренел.
Три одговора
Поставља се, напослетку, питање: зашто се тако важни делови некадашњег и актуелног америчког естаблишмента заједничким снагама боре да се Хашим Тачи врати на Косово као слободан човек? Три су могућа одговора.
Први је да је Хашим Тачи био неупоредиво кооперативнији и послушнији челник у Приштини од Аљбина Куртија, који ја завладао Косовом после њега. Курти, познат по својој самовољи и сходно популистичким и крајње националистичким ставовима, на жеље и сугестије Американаца као кључних „извођача радова“ у пројетку такозване косовске независности, није гледао као на „свето слово“.
Американцима се то, логично, ни најмање није допало. На тај начин би сада када је Курти „на конопцима“, Тачија као „слободног човека“ по повратку на Косову, уз мало политичког маркетинга и логистике, САД поново могле да устоличе на неку од челних функција у Приштини, како би повратили потпуну контролу над доношењем тамошњим политичких одлука.
Други одговор тиче се на неки начин континуитета и престижа Сједињених Америчких Држава које ће, ма ко да је на власти, бранити пројекте бивших администрација и чувати већ стечени утицај у регионима широм света. Осуђујућа пресуда за Хашима Тачија значила би да је ратни командант који је имао њихову подршку чинио ратне злочине, а слика Америке која подржава „борце за слободу“ криви се у финансијере паравојске и терористичких група. Ни такозвана косовска независност више не би била „чиста борба за самоопредељење народа“, како је представљају њени креатори, већ би се у њеним темељима недвосмислено нашли злочини над српским, ромским али и албанским становништвом.
Трећи одговор могао би да лежи у блиским везама оних на оптуженичкој клупи са онима који их бране и потенцијална лична корист која би из таквих релација могла да произађе за одабрану екипу „преко океана“.
Амерички човек
Политички аналитичар Огњен Гогић не сматра да је то што Американци бране Хашима Тачија везано искључиво за актуелну ситуацију око Аљбина Куртија. Он сматра да однос према Тачију превазилази ту причу. По Гогићевом виђењу, Аљбин Курти није кооперативан, али Американцима више толико није ни стало, а њихове „планове“ осликава и то што још увек немају амбасадора.
Милош Миљковић: Хрватска у доба Домовинског покрета – Ревизионизам и „увредљиви“ српски споменици
„Мислим да се Тачи ипак и 1998. и 1999. године ту појавио, био у Рамбујеу, баш као протеже Медлин Олбрајт. Њихов човек једноставно, све време. И мислим да се више о томе ради. Прво што је амерички човек толике године. Друго што ту има унутрашњих разлика међу Американцима“, наводи Гогић.
Он подсећа да је Ричард Гренел и 2020. године говорио да је суђење Тачију „масло“ тужиоца из Хага, те да је Гренел од почетка био против тога да се Тачију суди, да уопште буде изручен и буде у притвору.
„Када је основано то специјализовано веће, то је било пре Трампа, у време Обаме – демократе су иза тога стајале. Онда када је Тачи отишао тамо и почело суђење, то је опет време Бајдена. Можда ту постоји та разлика. Али, генерално, види се код Американаца та жеља да се помогне Тачију. Довели су озбиљне саговорнике, сведоке тамо, који сведоче у његову корист, бране га“, указује Гогић.
Он додаје да, иако се чини да САД сада имају преча посла него да се баве Тачијем, ипак су дошли и делује да га максимално штите.
„Ипак је то на крају суд који су Американци основали – под њиховим притиском је основан. На крају, те пресуде ће бити онакве какве Американци буду хтели. Ипак ће ту политика да да своје. Тако да они раде на томе да се Тачи врати на Косово следеће године и то да се врати неосуђен. То је јасно“, закључује Гогић и додаје да то превазилази питање Аљбина Куртија.
Он напомиње да генерално ни Курти ни Косово више нема толико велики значај код Американаца, али да постоји „додатна вредност“ – што ће тим пре, када се врати Тачи, да се ситуација на Косову среди, па ће оно мање да задаје главобоље.
Извор: НИН
