Стручњаци тврде да изолатор, који се постави испод стубова зграде, прима осцилације земљотреса и тако спречава осцилацију зграде. Кажу и да је заштита стопроцентна. У Србији није сигурно ни да се зграде зидају по правилима који се тичу отпорности на земљотрес
Главно и једино право питање поводом земљотреса који је погодио Турску и Сирију 6. фебруара и у коме је до сада погинуло 45.500 људи гласи: да ли има нешто што може да спречи рушење зграде.
Одговор је – сеизмички изолатор. Заштита је скоро стопроцентна, као да га рекламирају, тврде стручњаци.
Испод стубова и армирано-бетонских завеса постављају се изолатори који спречавају директну интеракцију објекта са тлом, повећавају период осциловања зграде, омогућавајући јој да се удаљи од деструктивног критичног подручја и да минимално буде под утицајем хоризонталних сила земљотреса. Дакле, већина померања до којих долази током потреса остаје тамо где је изолатор и покрети на спрату су значајно смањени.
Више болница у Турској прошло је без великих оштећења у разорним земљотресима управо због коришћења система сеизмичких изолатора.
Професор Ерџан Јуксел из Лабораторије за грађевинско инжењерство Техничког универзитета у Истанбулу каже да је “изолатор тренутно једна од најновијих фаза у светској технологији потреса. Након потреса у Крајстчерчу, који се догодио на Новом Зеланду 2011. године, и потреса великих размера у Јапану који су уследили, интересовање за ову технологију је знатно порасло.“
Он каже и да “изолатори могу да се примене на било коју зграду. То узрокује повећање укупне цене грубе градње за 10-20 посто. Сеизмички изолатори се могу додати у зграду касније, али овај процес може још мало повећати трошковно оптерећење. Распрострањеност ове грађевинске технологије у Турској показује се добрим примером. То је веома важан и сигуран систем”, казао је стручњак.
Након земљотреса у Турској и Сирији, готово свакодневно тресе се и тло у Србији. Овдашња струка има опречна мишљења о отпорности зграда на земљотрес, нема гаранција да се приликом градње поштују правила прописана да заштите зграде од рушења због земљотреса, а изолатор не помињу.
Др Ана Младеновић са Рударско-геолошког факултета у Београду рекла је за „Блиц“ да не треба да паничимо, јер се код нас не може десити тако разоран земљотрес какав се десио у Турској.
„Најближе сеизмично подручје од Београда је негде 70 до 100 километара удаљено, тако да је с те стране на неки начин заштићен. Не знам како су зграде пројектоване, али када би се десио земљотрес магнитуде 6 Рихтера што је неки максимум, зграде би издржале, што се вероватно такав земљотрес не би ни десио у Београду“, објашњава Ана Младеновић, и упозорава да је Краљево у великом ризику од јачег земљотреса.
Професор на Грађевинском факултету Бранислав Ивковић објаснио је за ТВ Прва да су наше зграде пројектоване да издрже земљотрес до 8 степени Рихтерове скале.
„Да умирим грађане Србије, што се тиче грађевина. Европска сеизмичка макро карта из 1998. године која и дан данас живи, каже да се овде може очекивати земљотрес од 6, максимално 7 Рихтера, а ми пројектујемо на 8. Већ више од 50 година се потпуно овладало пројектовањем за сеизмичке утицаје.“
Најјачи земљотреси у Србији десили су се на Копаонику, Руднику, Лазаревцу, а онај у Краљеву имао је разорне последице. Земљотрес у Краљеву из 2010. године био је јачине 5,4 степена Рихтера, причињена огромна материјална штета а у њему је настрадао брачни пар, док је око стотину људи лакше повређено.
Говорећи о примени регулатива у градњи које је прописала држава, Васко Николов, дипломирани инжењер архитектуре и наставник стручних предмета у Грађевинској школи у Краљеву, објаснио је за „Блиц“ да је 2018. године урађена нова карта сеизмичког хазарда (ризика) за Србију.
„Ступањем на снагу Правилника за грађевинске конструкције 2020. године, стоји обавеза да се за све објекте ради пројектовање сеизмичке отпорности грађевинских конструкција осим за објекте који се налазе у подручју врло ниске сеизмичности“, каже Николов, наглашава да су објекти који су пројектовани и изграђени након доношења одговарајућих Правила и Правилника сигурнији.
„На основу увида након земљотреса у Краљеву, могу са сигурношћу да кажем да већина индивидуалних објекат уопште нема валидан пројекат, нити су изведени по Правилима“, упозорава он.
Професор на Грађевинском факултету у Суботици, др Милан Кекановић, који предаје Зидане конструкције, сматра да у Суботици, Новом Саду, Београду и другим градовима, градња није у складу са прописима грађења у сеизмичким подручјима.
„Законодавац је ограничио спратност зиданих зграда максимално до четири етаже, ако би потрес био слабији, а код јачих потреса зидане зграде могу бити до две етаже. Стару градњу бих ипак оценио квалитетнијом и сматрам да би се старије вишеспратнице и објекти знатно мање оштетили ако би се десио земљотрес“, рекао је др Кекановић за „Блиц“.
Како је објаснио, у Србији 85 одсто зидова у зградама са и преко осам етажа су зидани зидови, а само 15 одсто су армирано–бетонска платна.
Извор: Време/С.Ћ.
