Na strašan način počinje jedna nova istorija u 21. veku. Ponovo su ljudi ućutkani, a zabrana ruskih medija od strane Zapada podseća na boljševička vremena, izjavio je za Sputnjik akademik Matija Bećković.
Veliki srpski pesnik navodi da „Rusiji nikada ništa nije oprošteno, a da je Amerika sebi oprostila više nego što je oprostio iko ikada:
„Ali, istina i laž nisu isto, na lažima se ništa ne može održati, to smo se uverili i za našega života“.
Komentarišući svetsku histeriju kojom se pokušava odstraniti celokupna ruska kultura, jedan od naših najvećih pesnika podseća da su uvek najviše bile cenjene one knjige koje su zabranjene.
„Uvek su najcenjeniji bili oni pisci koji su bili proskribovani i oni tekstovi koji se nisu smeli čitati. I to se neće nikada promeniti“, napominje akademik Bećković.
O zabrani ruskih medija i „epidemiji“ lažnih vesti koje se svakodnevno plasiraju o Rusiji, on kaže da ga sve to podseća na ona boljševička vremena.
„Podseća me na vremena kada se svakoj reči pridavao najveći značaj, stihu, nekoj knjizi ili izjavi. Odrasli smo u uverenju da se u novinama ne laže, a na kraju smo čuli da su izjednačeni istina i laž. A Donald Tramp je zaprepastio čitav svet kad je kazao da `Si-En-En` laže, da `Njujork Tajms` laže, da `Vašington Post` laže, da `Tajm` laže. To se pre njega nije čulo, jer sve ono što su ti mediji pisali, govorili, za nas su bile kao Božje zapovesti. A onda se dogodilo da je zabranjen Donald Tramp i da on isto tako ne može da govori šta mu padne na pamet u vreme kad je proglašena sloboda govora. A završilo se na najgori način.“
Akademik Bećković smatra da postoji razlog zbog čega se tuđim medijima ne dozvoljava da progovore.
„Ima neki razlog zbog čega se to ne dopušta. Naš svet misli kad gleda televiziju da to gleda svojim očima. On ne vidi ni snimatelja, ni novinara, ni urednika, ni tu televiziju koja to emituje, nego misli da je on to video. E, sada, polako se počinje shvatati da je ipak čudno to da se kamera našla baš tu da snimi nekog mučenika koji izlazi iz neke ruševine, a da iza toga postoji čitava jedna politika i propaganda. Na strašan način se započinje jedna nova istorija u 21. veku, onako kako je bila počela pre jednoga veka i kad se niko nije nadao da će doći sloboda. A kada je došla sloboda, onda je to uskoro i demantovano i ponovo su ljudi ućutkani“, podseća Bećković.
On objašnjava i da je za vreme njegovog odrastanja Ukrajina bila – Gogolj i Bulgagov.
„Kada je Majakovski pevao – `To je bilo, bilo u Odesi… / Mama, tvoga sina nešto divno boli / Recite sestrama Ljudmili i Olji, on više nema kuda da se skloni…` – nikada nisam pomislio da je pevao o nekom ko nije Ruskinja i o gradu koji nije u Rusiji. A sada, odjednom, sve to dobija neki sasvim nov i sadržaj i dimenziju, dešava se nešto o čemu niko nije ni sanjao. Nadamo se da će to kratko trajati.“
Izvor: Sputnjik
