Нас баш судбина није много размазила континуитетом. Андрић је говорио да се плаши шта ће бити са нама ако нас историја буде овако потпуно и брзо мењала, као до сада, јер у тим скоковима најмање је – оног мирног напретка. Мени је и даље непојмљиво да 80 година ништа није изграђено, али фала ти Боже што на том месту није изграђено ни нешто друго
Овако управник Народне Библиотеке Србије Владимир Пиштало, у дану када ова установа обележава судбински датум у својој историји – 6. април, објашњава зашто место на Косанчићевом венцу за нас никада није и неће бити рупа него и даље – библиотека.
Циљ је био да изгори сећање народа
„Кажу да је 6. априла 1921. одлучено да се направи зграда Библиотеке на Косанчићевом венцу, прва наменска зграда грађена за кућу књига. Онда је уследио тај чувени 6. април са запаљивим бомбама чији је циљ био да изгори сећање народа, и то не само нашег, јер су ту биле књиге писане на више језика, у распону од хиљаду година. Међу изгорелим је била и та турска колекција са којом бисмо данас знали много више о ономе што се дешавало раније. А онда је 6. априла 1973, пре пола века, изграђена данашња зграда. Тада је тадашњи министар културе Француске Андре Малро послао писмо, заједно са оригиналом своје књиге о Пикасу, у којем је казао да ова библиотека симболише историју и борбу народа код кога су култура и слобода исто. Ми смо те његове речи ставили на улазу у Народну библиотеку, а ту књигу сада желимо поново да издамо“, открива Пиштало за Спутњик.
На овогодишњем окупљању на месту страдања књига први пут су били присутни немачки представници. Управник НБС у том гесту види окренутост будућности и покушај превазилажења трауме кроз сарадњу.
„То би могла бити једна врста путоказа да ће у будућности деца живети у свету у коме је тако нешто незамисливо. Ми смо и овог пута отишли на место страдале библиотеке као да идемо на гробље: ту се поклоните, оставите књиге, оставите цвеће… Тужна је то свечаност. Размишљао сам како би имало смисла да се на ово место позову амбасадори, представници Академије наука и уметности, да тај бројнији скуп подвуче достојанственост коју овај датум заслужује.“
Нова зграда – споменик срушеној библиотеци
Да 6. април за Народну библиотеку Србије не представља само дан уништења већ и дан рађања посведочила је изложба отворена у холу ове куће посвећена изградњи библиотечког здања свечано отвореног 6. априла 1971, пре тачно пола века.
Настала као споменик библиотеци, према речима управника Пиштала, НБС је у ових 50 година започела и развила свој живот. Њен књижни фонд је шест пута већи од оригиналног који је имао око 500 хиљада, што све говори о феникс ефекту. Пред овом институцијом од највишег националног значаја су данас нови изазови, пре свих изградња депоа.
И тај нови део биће у стилу великог архитекте Ива Куртовића, градитеља данашње зграде. Ми смо и данас озбиљно разговарали о томе са представницима Министарства културе, постоји велика наклоњеност том пројекту, и то што иде споро не значи да те наклоности нема, једноставно чекају се дозволе. Не могу рећи који је рок за почетак изградње, али знам да ћемо на ту тему имати састанак за седам дана“.
На реч обнова многима заискре, чак и засузе очи
А на питање да ли постоји рок за почетак обнове Библиотеке на Косанчићевом венцу, управник НБС одговара:
„Ми никад нисмо одустали од обнове наше Библиотеке на Косанчићевом венцу, али тек ту не могу рећи ништа за рок. Веома снажно осећам то место, као и толики наши суграђани. Нисам срео ниједног коме сам рекао обновиће се библиотека да му нису заискриле или овлажиле очи. Нема никог ко ко је остао равнодушан, напротив, одушевљени су и кажу како у томе има неке космичке правде. Никад нисам срео човека коме књига нешто значи да то није подржао. И као онај што је у свим приликама у римском сенату говорио да Картагину треба уништити ,тако и ја у свим приликама говорим да Библиотеку треба обновити. О томе сам говорио и овог 6. априла. Мени се чини да је све више свести да то треба урадити, па и политичке воље. Због тога сам оптимиста.“
Владимир Пиштало
Извор: Спутњик
