Док се Исланд припрема за могућу ерупцију вулкана у наредним данима, научници прогнозирају да ову државу очекују деценије нестабилности.
Ерупција би могла да изазове значајну штету на локалној инфраструктури и ослободи токсична испарења, али сада је ублажена забринутост да би могло да буде много већих последица.
Од краја октобра у југозападном региону који окружује исландску престоницу Рејкјавик, бележи се повећање активности земљотреса. То изазива подземна река магме – вруће течне или полутечне стене – дужине око 15 километара која се креће навише испод површине земље.
Простире се испод Исланда и дела Атлантског океана, а утицај ерупције на земљу и на авио-саобраћај зависиће од тога где тачно магма продре на површину. Становници рибарског градића Гриндавик, који лежи директно изнад магме, већ су евакуисани због опасности од „ватрених фонтана“ и емисије штетних гасова.
После 800-годишње паузе, ерупције на полуострву Рејкјанес поново су почеле 2021. године, што би могло да означи нови „еруптивни циклус“, каже Метју Робертс из Исландске метеоролошке службе за ББЦ.
„Очекујемо да ће бити вулканских ерупција дуж полуострва, а не само више пута на истој локацији“, додаје и упозорава на могуће вулканске нестабилности на Исланду наредних деценија.
„Гриндавик је веома близу положаја нове фрактуре, а њен опстанак је далеко од сигурног. Све зависи од тога где магма на крају доспе на површину, али ситуација не изгледа добро за становнике града“, рекао је Бил Мегвајер, универзитетски професор геофизичких и климатских ризика.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,REUTERS
Ако вулкан еруптира на мору, или еруптира на копну, а затим се улије у море, онда постоји ризик од експлозивног облака пепела јер ће суперврела стена доћи у контакт са водом.
Априла 2010. године, ерупција вулкана Ејафјалајокул изазвала је највеће затварање европског ваздушног простора од Другог светског рата због огромног облака пепела.
Тада су губици авио-индустрије процењени на између 1,5 и 2,5 милијарди евра.
Тренутне вулканске активности су такве да се да се не очекује тако велики утицај.
„Ерупција Ејафјалајокула 2010. била је сасвим другачија јер је била повезана са вулканом на чијем је врху био глечер.
„Интеракција магме са ледом и водом учинила је ерупцију тако експлозивном и опасном за авијацију. Сада то није случај“, каже др Микеле Паулато, вулканолог са Империјал колеџа у Лондону.
Исландска метеоролошка канцеларија процењује да је тренутно магма на мање од 1.000 метара од избијања, а због тога је вероватноћа ерупције „велика“ и могла би се очекивати у наредним данима.
Земљотреси настављају да слабе, али је тле већ деформисано, са пукотинама дубине од једног метра на путевима, што сугерише да би магма могла бити још ближе површини – знак да се ближи врхунац.
„Последњих неколико година, било је ублажавања и пауза у земљотресима пре него што се догоде вулканске ерупције“, рекла је за ББЦ Евгенија Иљинскаја, исландска геофизичарка и кодиректорка Међународне мреже за опасност по здравље од вулкана.
Др Робертс, генерални директор Исландске метеоролошке службе у Рејкјавику, показао је новинарима ББЦ-ја просторију у којој се 24 сата прати сеизмичка активност.
Тим је био шокиран када је 10. новембра схватио да магма струји у земљу, ломећи стену дуж 15 километара.
Секао је испод Гриндавика „скоро као теретни подземни воз“, каже др Робертс.
Феномен непознат у савремено доба.
Издато је наређење за хитну евакуацију, а убрзо потом су почели да пуцају путеви, а на кућама све већа оштећења.
Западни део Гриндавика потонуо је за више од метар од 10. новембра и наставља да тоне за четири центиметра дневно.
Сеизмологе је додатно изненадило то што магма тече испод претходне, вековима старе, видљиве пукотине.
„Поново је нашла исто место“, каже др Робертс.
Исланд је навикао на вулканску активност јер се налази изнад Средњеатлантског гребена.
Евроазијска и северноамеричка плоча се сваке године удаљавају једна од друге неколико центиметара.
Али оваква евакуација није се десила 50 година.
Пукотина је 1973. године почела да излива растопљену црвену лаву на Хеимеју, највећем острву у исландском архипелагу Вестман.
На полуострву Рејкјанес тренутно се процењује се да је магма на око 800 метара испод површине.
Становници ће вероватно морати да чекају више недеља пре него што буде јасно да ли могу да се врате у то подручје.
„Не очекујемо експлозивну ерупцију“, каже др Робертс, додајући да то није нужно добра ствар.
Ерупција ниског интензитета могла би изазове вишенедељно изливање лаве из низа пукотина.
„Ако би до тога дошло, дошло би до тока лаве на југ – вероватно према Гриндавику – и такође вероватно на север и запад“ ка електрани Свартсенги и Плавој лагуни, каже др Робертс.
Тимови за ванредне ситуације већ праве заштитне баријере, познате као насипи, у близини геотермалне електране, док је позната бања Плава лагуна и даље затворена.
Исланд има ратне врсте генијалних начина за борбу против лаве, каже др Робертс, али „природа увек побеђује ако ерупција буде довољно дуга“.
Исланд је толико навикнут на вулканске активности да је од тога направио успешну туристичку индустрију пошто се налази изнад Средњеатлантског гребена.
Земљина кора је подељена на различите плоче, а пошто се евроазијска и северноамеричка плоча годишње одмичу за неколико центиметара то омогућава магми да избије на површину у облику лаве и/или пепела.
Природа вулканских ерупција варира у зависности од врсте стене и начина на који се плоче крећу.
Једна од највећих ерупција на Исланду била је давне 1783. године када је дошло до поплаве лаве која је трајала осам месеци и произвела велике облаке сумпора који су лебдели над северном Европом више од пет месеци.
Процењује се да су изазвали захлађење од око 1,3 степени Целзијуса у наредне две године.
„У петак и суботу, 10. и 11. новембра, изгледало је забрињавајуће да бисмо могли имати нешто таквог обима, што би имало огромне импликације по квалитет ваздуха на северној хемисфери.
„Сада не треба очекивати тако нешто. Најновији подаци указују да ће ерупција бити много мања него што се у први мах претпостављало“, каже др Иљинскаја, која је у редовном контакту са геолозима на терену.
Извор: www.bbc.com
