Када је прије три године донешен онај безакони закон о Слободи вјероисповијести, којим су се кршила минимум четири важећа закона у Црној Гори и када је г. Вујановић стао у његову одбрану било је јасно да је правну струку подредио идеолошко-племенско-партијским циљевима.
Деценијама уназад могла се чути неоправдана оптужба од једног дијела јавности и бивше власти како је Српаска Православна Црква у Црној Гори изнад Устава и закона, како не поштује Црну Гору и многе друге клевете. Потписивањем Темељног уговора између државе Црне Горе и СПЦ је најбољи демант и одговор на клевете и показатељ да наша Црква жели и хоће да дјела у складу са Уставом и законима наше државе. Међутим, противници Цркве су ово доживјели као пораз откривајући до краја своју нечасну намјеру да је за Српску Православну Цркву био спремљан посебан Закон којим би се она и њени вјерници лишили елементарних права на исповиједање вјере а њена имовина отела и на добош ставила као стотине државних предузећа по Црној Гори. Када људи којима су право и закони непознати то не схватају и не желе да схвате и није толико важно али када некада угледни правник и бивши предсједник Црне Горе Филип Вујановић правне аргументе замијени језиком мржње и најприземније идеолошке острашћености онда то показује до коликог понора је спреман човјек да пропадне ради ко зна каквог и чијег интереса.
Не може ова ријеч „Филипа нејаког“ угрозити Цркву у Црној Гори, нити јој наудити јер се његова ријеч није поштовала ни слушала чак ни онда када је он био на највећим државничким функцијама. Али ове његове нове епизоде у јавном животу Црне Горе, нарочито непримјерене и неутемељене оптужбе према Цркви су показатељ континуираног политичког и личног кукавичлука из кога никада није имао храбрости да изађе бивајући вјечита сјенка свога господара Мила Ђукановића.
Излазио је само онда када би био гурнут. Некад пред камерама а некада иза кулиса. И последњих година поново је гурнут да брани оно што се бранити не може.
Када је прије три године донешен онај безакони закон о Слободи вјероисповијести, којим су се кршила минимум четири важећа закона у Црној Гори и када је г. Вујановић стао у његову одбрану било је јасно да је правну струку подредио идеолошко-племенско-партијским циљевима.
Шта рећи о правнику и легалисти који излази на паљење гума да спријечи једну вјерску заједницу у обављању Уставом и законима загарантованог права на вјерски обред – устоличење легално и легитимно изабраног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија. Његов белведерски излет је најбољи показатељ којом стрампутицом су црногорско друштво повели борци за „демократску, мултиконфесионалну, мултиетничку и европску“ Црну Гору.
На коју се то демократску и европску државу угледао г. Вујановић?
Доследно нечасна и правно неодржива су и Вујановићева тумачења Темељног Уговора, у којима га овај дворски правник, назива ништавним. На срећу, ништавни су једино његови „аргументи“. Ни један од три аргумента које је навео нису правно одрживи. Они су толико засновани на истини колико и доследност његовог става да „прије потписивања уговора са неком вјерском заједницом неопходно је отворити јавну расправу, саслушати стручну и научну јавност, цивилни сектор да би се на темељу тих консултација направио уговор“. Сјећа ли се неко колико је таквих јавних расправа покренуо или на којима је учествовао 2012. г. када су потписани уговори државе Црне Горе са Римокатоличком Црквом, Исламском и Јеврејском заједницом тада актуелни предсједник Црне Горе Филип Вујановић? ……Ни ја.
Жалосно је то што је г. Вујановић изабрао да га историја памти, не по државничким успјесима, него по томе што је и он стао у ред богобораца, клеветника и отимача светиња. Изгледа да ни човјеково посртање и пад немају границу. А оно почиње онога тренутка када човјек изгуби осјећај, не само за правду и право, него за образ, част и достојанство!
Отац Никола Пејовић
Извор: Фејсбук
