Ја сам мирољубиви Црногорац, грађански и секуларно оријентисан. Волим своју земљу и свој народ, а не мрзим друге. Нарочито не мрзим Србе. То је нама Црногорцима комшијски и пријатељски народ. Збиља, мом животу и миру не сметају Срби, али…
Кад би се само држали подаље од Црне Горе! Имају они своју Србију, а овдје су увјек добродошли. Наше црногорско гостопримство је надалеко чувено. Дао бих им крви испод грла, ако треба… само зна се: Срби и све српско – нека иде у Србију, ово је ипак Црна Гора. А Црна Гора припада Црногорцима.
А шта и овдје живе неки Срби? У Црној нашој Гори? Колико их је?
Па да. Нијесу ми, право да речем, јасни неки моји рођаци и кумови, који су овдје рођени, чији су преци овдје поникли, који никакве везе са Србијом немају – а кажу, замислите, да су Срби! Имају своју државу, своју заставу, химну, репрезентацију… имају, дакл,е своју Црну Гору, а себе зову Србима!?
Грађанска права? Имају право да се зову како хоће? Ма имају ваљда, али ипак је ово Црна наша Гора, па сам мислио да би требало…
Позивају се ти моји рођаци и кумови, пазите, на Његоша, на краља Николу… а не знају да је „научно доказано” како је у вријеме Петровића српство било синоним за православље, и да је велики Раде Томов био Србин јер га је у раној младости индоктринисао Сима Милутиновић. Па да, Сима, на сред Цетиња, под надзором Светог Петра Цетињског, од младог Црногорца, Његоша – направио Србина. Касно је било послије, кад је Његош сазрео, и кад је философски описао цијелу људску судбину, све тајне неба и земље, сву психологију Црногораца… никад није могао да схвати да Црногорци нијесу Срби… колико га је Сима залудио. Мислим Сима и Свети Петар заједно. Интелектуално завели малољетног Његоша.
А чек, чек… Његош бокељским католицима написао пјесму „Србин Србима на части захваљује”? Е, па невјероватно, шта направи Сима. Да су Његошу и католици били Срби! Али чекај, како кад је српство синоним за православље? Уф…
Да наставим гдје сам стао. За све послије тога… српство књаза Данила и великог војводе Мирка, српство Николино, српство црногорских школских уџбеника, свих наставника и професора с краја 19. вијека и почетка 20-ог… за све је то крив Сима. Тај пјеснички бон-виван и скитница, идентитетски завртио и преварио плејаду најмудријих и најписменијих Црногораца… Е оца му…
Питам се што нико од Црногораца тада не спали те окупаторске књиге и уџбенике? Замислите, у сред Црне Горе, у државним штампаријама, под надзором црногорских министарстава штампају се књиге за дјецу, пардон за ђецу…у којима пише да у Црној Гори живе све сами Срби и да се ти Срби међусобно разликују по вјери. Има Срба православних, има католика, а има и муслимана… Е па чуда! „Научно доказано” да је српство у Црној Гори било синоним за православље, а они тако! И то у уџбеницима! Дјеци! Пардон – ђеци. Нашој, малој ђечици…. црногорској…
Нијесу ми јасни ни ови такозвани вјерници ни ови попови, части ми… Иду у цркву која се зове српска ? А ми имамо нашу државу Црну Гору. Шта ће нама црква која се зове српска? То може тамо у Србију, или у Републику Српску… немам ништа против, свака част.
Био сам једном у Београд, у једну цркву тамо, баш лијепо. Поштујем. Али ми овдје у Црној Гори имамо наше богомоље које су подизали наши ђедови, и оне су – наравно, црногорске богомоље. У њих је свак ДОБРО ДОША, али да их не зове „српска црква”.
Устав? Раздвојене Црква и држава? Како то мислите – раздвојене? Па не мијеша се поповима нико у њихове пјесме и кађења, само да се зна да је црква црногорска, бре… а не српска. А не може ни то? То је унутрашња ствар црквене организације? Е па све је против нас Црногораца. Не можемо у сопственој држави средити ствари! Да нам се црква зове према држави. Или бар да се не зове српска! Него да се зове по имену како су се звали наши прађедови и чукунђедови који су градили богомоље! Аааа.. они су се звали исто Срби. Тако бар кажу они глупи уџбеници, које нијесмо стигли да спалимо на вријеме. А и како да их спалимо када тада нијесмо живјели ми него наши преци… а они: Срби па Срби…. Ух!
Ја сам, рекох, мирољубив, толерантан, грађански и секуларно оријентисан. Не мрзим никога. Нарочито не Србе. Само кад би Срби живјели у Србији, а ми Црногорци у Црној Гори… па да живимо у миру и љубави, до краја свијета и вијека. Овако, Срби хоће да нам отму државу. Ови грађани Црне Горе, хоће да отму сопствену грађевину, и да је припишу себи. А ја толерантан и мирољубив, трпим… шта ћу.
Милија Тодоровић
