Пише: Владимир Ђукановић
Доналд Трамп је јуче објавио царинску политику према државама које имају царине према Сједињеним Америчким Државама. Цео свет бруји о овом дуго најављиваном потезу и предизборном обећању председника Америке. Критике пљуште са свих страна, и то тако као да америчка роба не наилази на царине у великом броју држава. Тако се и грађани из региона чуде како сад то да су и нама наметнути царине? Па зато што ми имамо намете за америчку робу које САД трпе већ годинама. Тој игранци је дошао крај.
Из табеле се јасно види колики су намети за америчку робу од земље до земље. Медији брује о овом економском шоку јер им се калкулације не слажу са царинским тарифама. Американци су другачије урадили калкулацију где су урачунали све намете које одређена држава намеће својим грађанима. У ту калкулацију улазе и астрономске стопе пореза на додату вредност илити ПДВ-а. Тај потез је по мени брилијантан.
Европске земље су направиле социјалне државе које су неодрживе и које гуше развој и инвестиције. Годинама причам да је огроман ПДВ један од главних проблема. Порез на додату вредност је порез који ми платимо након свих пореза и намета, и стопе у Европи су астрономске. То диже цену робе и услуга значајно смањујући промет и раст БДП-а. Приходи од пореза се наравно не користе рационално и главни су извор средстава за корумпиране политичке елите. То је пресипање новца из најпродуктивнијих делова друштва у непродуктивне. Који је резултат ове пљачке: константан релативни пад европске продуктивности у односу на САД и остатак света.
На горњој табели имате увид у ниво пореза на додату вредност у Европи, укључујући САД и Швајцарску. Америка нема порез на додату вредност већ има порез на промет што је на први поглед веома слична ставка. Разлика је што у производном процесу у Европи плаћамо ПДВ у сваком сегменту производње, па онда тај порез вратимо када се производ прода крајњем купцу. У систему пореза на промет, који је далеко супериорнији, произвођачи и дистрибутери не плаћају порез док су у процесу производње робе и услуга већ све иде без пореза. Тако да ако упоредите два произвођача из САД и из Европе, први ће финансирати свој репроматеријал по 20% нижој цени, што наравно додатно оптерећује европске произвођаче. Што вам дуже производ седи у магацину, дуже морате да финансирате ту разлику која је за бизнис огромна. Када сам пре више од деценије критиковао систем ПДВ нико од медија није био заинтересован. Зашто? Па зато што су економски неписмени и не виде колики је ово проблем за производни циклус. Слепо смо преузимали законе Европске Уније која је одавно изгубила економске конце и чија политичка елита није у стању да осигура економски раст као и раст стандарда. Све ће урадити да напуне државне кофере у којима су до лаката њихове прљаве ручерде.
Критичари већ кукају како су царине одређене одокативном методом. Иако нема званичних извештаја о калкулацији метод је следећи:
Царина (%) = (Трговински суфицит те земље са САД / Укупан извоз те земље у САД) × 100
На пример, ако нека земља извози робу у САД у вредности од 100 милијарди долара, а остварује трговински суфицит од 30 милијарди долара, царина би била:
(30 / 100) × 100 = 30% царина
Ова метода је названа „реципрочна царина“ јер се базира на идеји да земље које више профитирају из трговине са САД треба да плате вишу царину. Калкулација није тачна у нулу јер се у обзир узимају други намети, као и висина ПДВ-а. Збуњује тарифа за Србију јер би по формули царина морала бити 10% јер Србија има дефицит у трговини са Америком. Да ли је ексцел „побегао“ па су обрнули цифре увоза и извоза, или амерички трезор има друге податке видећемо у данима пред нама. Као да су обрнули увоз и извоз и рачунали да смо у суфициту у трговинској размени.
И даље има две теорије зашто је Трамп навалио са царинама. Једна је да жели овај нови систем протекционизма. Други је да на овај, суров начин, жели да натера све државе да претресу своје економске односе са САД. У сваком случају јуче смо имали мали економски земљотрес о коме ће се причати годинама. Берза у САД је пала за 3.5% данас што је један од највећих падова у последњих неколико година. Боље му је да је на снази други сценарио јер му инвеститори неће још дуго праштати.
Извор: Фејсбучење
