На некој од друштвених мрежа искаче коментар: „Неће вештачка интелигенција узети ваше радно место, већ особа која успешно користи АИ.“ Ово је најбољи опис тренутног стања наших страхова везаних за ову технологију.
Роботизација је у последњих неколико деценија заменила милионе радника у фабрикама широм света. Интелектуалне елите нису пролиле много суза за тим радним местима. Ето боље је да те бесмислене радње обављају аутоматизовани системи него људи. Радници нека се преквалификују и раде нешто што ће их испуњавати. Тако је гласио наратив док су милиони доживљавали шокове губитка извора прихода. Данас су такозвани wхите-цоллар послови, као што су новинарство, финансије, дизајн, менаџмент и други послови везани за економско-политичке елите под претњом. Да ли ће и ове радикалне промене бити примљене уз осмех оних који куцкају по цео дан? Са сваким искораком технологије у последњих 200 година људи су правили велике кораке ка квалитетнијем животу. Узмимо транспорт: данас за само неколико сати прелетимо добар део планете по веома ниској цени. Медицина је животни век радикално продужила. Медији, забава, комуникације и сви други аспекти наше модерне стварности су нас толико отклонили од живота предака да нам се они чине миленијумима далеко. А наш сиротињски прадеда је само иза историјског ћошка.
Сваки корак напред у крчењу технолошке шуме је носио и бреме страха. Та стрепња је долазила из наших конзервативних ћелија које су страховале да ће модеран живот некако угрозити саму врсту. Та зебња је углавном лечена генерацијским сменама: стари умру а млади пригрле нови живот уз нови технолошки скок.
Пре него што се окренемо страху од вештачке интелигенције, погледајмо идентичне ставове који су пратили технолошку историју. Страх је увек ишао у два правца: егзистенцијални и страх од губљења радног места.
Далеке 1825. године, када је железница кренула да мења живот радикално, многи су упозоравали да људско тело не може да издржи невероватне брзине ‘челичне звери’. Трудне жене су упозораване да не улазе у возове јер плод једноставно не може да преживи јурећи вртоглаво кроз простор. У Србији је овај феномен био познат као шинофобија, где је било случајева да наши стари пуцају на новотарско зло. Сматрали су да ће брз превоз уништити животе многих који су таљигама обављали овај посао.
Појаву телефона је славни Неw Yорк Тимес дочекао на нож тврдећи да ће приватност бити разорена. Данас, када је већина присутна на друштвеним мрежама, тај страх звучи комично. Други су сматрали да ће друштвени живот бити у фронцлама и да ћемо постати толико лењи да из кућа нећемо изаћи.
Радио је годинама био мета критичара као ‘велико зло’. И сам проналазач Марцони се питао да ли је свету донео нову муку. Људи ће престати да читају и постаће асоцијални до крајњих граница. Фобија од радија је преко ноћи нестала појавом телевизије која је трпела још веће критике. Комично је да су критичари телевизије сматрали да ће нова технологија уништити добар живот уз књигу и радио. Романтична сцена породице окупљене око радио апарата квалитетно проводећи време уз живахне расправе је била под претњом поганог ТВ-а.
И тако до дана данашњег дежурни технофоби мраче о пропасти како саме врсте тако и драгоцених радних места (која су им углавном била одвратна до јуче).
Па тако кукају за воскарским радњама и јадним содаџијама који, ето, немају од чега да живе. Мобилни телефони су им прозор у пакао, док инстаграмирају тањир пун хране о којој су њихови преци могли само да сањају. Пљују стримовање музике док као пицајзле чисте своје винилне плоче, као да их је сам Мојсије донео са Синаја.
Технолошки развој није довео људску врсту под мач. Није ни уништио извор прихода већ је створио на милионе радних места који додају већу вредност економском систему. Машиновођа јесте заменио таљиге, али је на тај начин створио квалитетније радно место. Сама брзина воза али и моћ да пребаци огромне количине робе и људи су развили прегршт нових занимања која су допринела да се економски обрт вишеструко повећа. Уз пораст националних доходака дошао је и виши животни стандард који уживате док читате ове редове.
Да ли је овај циклус техно развоја другачији? До сада је развој био довољно спор да је већина имала времена да се преквалификује. Занатлија чије је услуге заменила индустрија је имао времена да научи нову вештину и на тај начин одржи свој животни стандард. Бојазан је баш у тој брзини: вештачка интелигенција је технологија која се развија вртоглаво. Чак није ни брзина развоја толики проблем колико брине убрзање развоја.
Велики језички модели (ЛЛМ на енглеском), као што је ЦхатГПТ, су симбол вештачке интелигенције. Графикон илуструје брзину којом је ова технологија дошла до милион корисника у односу не друге. Јасно је да људи желе ову технологију, и то више од било које друге.
Овај тренд буди старе страхове и вештачка интелигенција прети на два начина: фрка да ће нас све побити и да ћемо остати без посла. Инвестициона банка Голдман Сацхс је пре пар месеци објавила опширан извештај у коме наводе да је око 300 милиона радних места у опасности. Две трећине радних места ће осетити ефекат развоја АИ а једна четвртина вероватно неће постојати. Шта моје колеге нису објасниле у овом извештају је временски период у ком ће се овај сценарио одиграти. Финансијски стручњаци су често ту да вам објасне зашто се нешто десило, али су слаби да предвиде кораке развоја у временским интервалима. То је случај и сада.
Ако се ова промена буде одвијала у следећих пар година свет ће видети озбиљне потресе у радним односима. Овај сценарио прети да милиони остану без посла и без довољно времена да се нова радна места отворе. Друштвени уговори ће у том случају претрпети значајне трзавице са потенцијалом за немире уколико велика маса остане без посла. За сада овај сценарио није филм који гледамо већ је извесније да ће процес трајати деценију или више. То је више него довољно времена за преквалификацију и креацију нових радних места.
Вештачка интелигенција је догурала далеко од својих скромних првих корака 1956. године. Пре двадесетак година филозофи и футуролози су мислили да ће нам бити потребно пар векова да дођемо до технологије паметније од људи. Горња илустрација показује да је разумевање једноставних и комплексних питања већ на страни АИ у односу на просечну особу. Овај тренд ће се наставити али илустрација показује заравњење криве која хрли ка 100% разумевању, то јест апсолутном знању. Уз овакав напредак зебња око радних места, као и до сада у историји, није до краја оправдана. Моје анализе за сада илуструју да ћемо имати више него довољно времена да се економски прилагодимо. Морам поново да нагласим да оно што ме забрињава јесте убрзање прогреса вештачке интелигенције. То раније није био случај са другим индустријама које су се, када се једном формирају, ширили истим темпом. Одређена радна места неће постојати за пар деценија. Ако обављате досадан, репетитиван посао везан за језик или бројеве, бићете замењени. Неће се појавити АИ у облику робота да вас избаци са радног места, већ ће неки клинци направити апликацију која ће тај посао обавити брже и прецизније. Што пре одлучите да се преквалификујете, мања је шанса да вас АИ изненади.
Владимир Ђукановић
Извор: НИН
