U ime Oca i Sina i Svetoga Duha! Braćo i sestre, danas je veliki blagoslov na ovoj svetinji, veliki blagoslov Božji nad Kosovom i Metohijom, veliki blagoslov i dar Božji za čitav naš pravoslavni narod bez obzira gde se nalazi, ali i blagoslov Božji nad svim ljudima dobre volje, jer danas je Vidovdan, veliki dan, veliki praznik naše Crkve.
I kao što je sve u Crkvi Hristovoj, kao što je sve u Jevanđelju Hristovom, paradoksalno i spolja posmatrano i površno gledano teško razumljivo, jer sve je u nekakvim antinomijama, tako i danas kada slavimo Vidovdan slavimo nešto što ne može da pojmi ljudski um. Slavimo pogibiju, slavimo stradanje Svetog kneza Lazara i svih velikih junaka koji su sa njim postradali na Kosovu polju. Kako je moguće da neko slavi gubitak, kako je moguće da neko slavi krst!? Naravno, braćo i sestre, da to nije moguće onome koji nema u sebi vere Hristove, koji nema u sebi ljubavi Hristove, koji nije utemeljio svoj život na krstu nego na logici ovoga sveta. Moguće je, naravno, onome koji razume šta je to ljubav.
Onaj koji zna šta je to ljubav zna i šta je krst. On zna i šta je žrtva. On zna da sve to nije gubitak, jer u žrtvi i u krstu, onda kada je žrtva Hristova i kada je krst Hristov, oni nose u sebi tajnu pobede, nose u sebi tajnu vaskrsenja i to već sada i ovde. Kada razumemo šta je krst i kada uzmemo krst Hristov na sebe, mi smo ušli u atmosferu pobede i u atmosferu vaskrsenja. To govori današnje Jevanđelje, braćo i sestre.
Sam Gospod nam ostavlja jedino što je važno kako bismo mogli da razumemo i Svetog kneza Lazara i njegovu kosovsku žrtvu. U današnjem Jevanđelju Gospod kaže: Ljubite jedni druge. To nam ostavlja kao zakon. To nam ostavlja kao pravilo života, kao putokaz i smernicu. To nam ostavlja kao sam život! Ljubite jedni druge! Kada Gospod kaže: Ljubite jedni druge, on se obraća meni, obraća se tebi, obraća se nama, nama kaže da mi ljubimo druge, da ljubimo i da volimo svoje bližnje, da razumemo i prihvatimo zapovest Božju i da živimo njom. Ako igde, braćo i sestre, možemo da razumemo reč Hristovu, ako igde možemo da razumemo Jevanđelje Hristovo, ako igde može da nam bude bliska istina Hristova, ako igde možemo da razumemo šta je to pravda Božja, ako igde možemo da spoznamo da smo to što jesmo – to je upravo Kosovo i Metohija. To je upravo ova porta Gračanice svete, to su Visoki Dečani, to je Pećka Patrijaršija, to je Bogorodica Ljeviška, to je Devič, to su mnoge svetinje kojom je ukrašena kosovsko-metohijska zemlja.
Ovde, na ovom mestu, mi znamo ko smo i znamo šta smo. Ovde razumemo odakle dolazimo i šta nam je cilj postojanja. Ovde smo, braćo i sestre, u svojoj kući, u svom domu. Ovde na Kosovu i Metohiji. Bezbroj puta sam podsećao na tu činjenicu sebe, a evo i sada svima vama to kazujući, podsećam i vas, podsećam na tu istinu i činjenicu svu našu braću i sestre gde god da su, kao i čitav svet i sve ljude sveta. Ovde smo kod svoje kuće, ovde smo u svome domu. Kada smo bilo gde drugde onda smo stranci, onda stranstvujemo. Međutim, kada se vratimo u svetu Gračanicu odjedamput znamo da smo se vratili kući.
To nije slučajno, braćo i sestre. Ovde smo se duhovno rodili. Ovde na ovoj zemlji jedamput za svagda najveći iz našega roda, Sveti Sava, odredio je da naša putovanja kroz istoriju budu putovanja Crkvom Hristovom, da kormilo tog putovanja kroz istoriju bude pravoslavna vera. Tako nas je rodio i jedamput za svagda opredelio Sveti Sava. a na Vidovdan Sveti knez Lazar i mnogi zajedno sa njim ovde su potvrdili da je ovo naš dom. Ovde su potvrdili da smo rođeni na kosovsko-metohijskoj zemlji. Ovde su još jedamput potvrdili da mi razumemo šta znače reči Hristove: Ištite najpre Carstvo Nebesko, Carstvo Božje, a sve ostalo će Vam se dodati. Ovde, na ovom mestu, na Vidovdan Sveti knez Lazar i mučenici kosovski su za nas i u naše ime prihvatili u svoje srce i učinili ih realnošću reči Hristove:
Ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga; a ako ko izgubi život svoj mene radi – Gospoda radi – naći će ga. I ovde veoma jasno odjekuju reči Hristove: Ko voli oca i majku više nego mene, nije mene dostojan. Ko više voli brata ili sestru nego mene, nije mene dostojan. I: Ko hoće da ide za mnom neka uzme krst svoj i pođe za mnom. Ovde su sve te reči Hristove svedene na jednu kosovsko-metohijsku rečenicu, rečenicu koja je zavetna naša, a koju je izrekao narodni pesnik: Zemaljsko je zamalena carstvo, a nebesko uvek i doveka. I bilo bi dovoljno da je naš narod duhovno sazreo da iskaže samo tu jednu rečenicu, pa bi jasno bilo da je smestio u sebe čitavo Jevađelje Hristovo, jer i kosovski mučenici i sve ove reči Hristove koje smo čuli upravo to znače. Naš narod je pokazao da je razumeo tu reč, jer ona ne znači da teba biti pesimista u odnosu na život, ona ne znači da treba biti malodušan. Te reči Hristove ne pozivaju na to da se odreknemo kreativnosti, graditeljstva i stvaralaštva. Naprotiv! To je naš narod pokazao i opet da ništa drugo nije, dovoljne su kosovsko-metohijske svetinje, te lepotice kojima se divi čitav svet. Dovoljne su one da svako razume da smo stvaraoci i graditelji, da smo kreativni, ali da smo razumeli da je najvažnije da u lestvici vrednosti imamo veru Hristovu, da živimo Hristom, da živimo po Jevanđeljem Hristovim, jer ako imamo vere u Hrista, braćo i sestre, imaćemo i molitvu, a znamo snagu molitve.
Svako u svom životu, siguran sam, neretko razume šta to znači jedno: Gospode pomiluj. Kada je čestito kazano, ono često snažnije i lakše donosi ploda i brže dovodi do cilja nego li ne znam kakvi sve mehanizmi oruđa i oružja od ovoga sveta, tehnike, veštine, institucije… Sve je, naravno, potrebno u životu jednog čoveka i u životu jednog naroda, ali ako nema vere onda je on prazna orahova ljuska. Međutim, naš narod je, hvala Bogu, imao i ima vere, pa stoga i dobro razume da temelj, početak i kraj, ono što prožima sve što mislimo, činimo i govorimo – treba da bude molitva. Kada je tako sve dobija svoj suštinski sadržaj i pečat i donosi istinske plodove koji raduju nas, ali raduju i druge. A ove reči Hristove upravo to znače. I narodna reč da je zamalena zemaljsko carstvo, a nebesko uvek i doveka nije značila bekstvo od ovoga sveta, nego je značila da u temelju zemaljskog sveta mora postojati nebeski svet. Dakle, mora postojati vera, mora postojati molitva da bi zemaljski svet bio svet radosti, lepote, punoće zajednice i razumevanja među ljudima. Tamo gde je nebeski svet u temelju zemaljskog sveta, tamo gde je istina Hristova, tamo razumemo da je svaki čovek naš bližnji. Uložimo napor da otvorimo svoju dušu. Znamo da je linija koja razdvaja dobro od zla, linija koja razdvaja dobro od zla, nešto što prolazi kroz sredinu našega srca. Tamo gde je nebeski svet u temelju zemaljskog sveta – tamo nema poraza, pa makar u nekom trenutku sve izgledalo da su protiv onoga koji je ukorenjen u Hristu i u veri, protiv onoga kojem je nebo temelj sve sile ovoga sveta. Nema poraza na kraju. Vaskrsenje i pobeda Hristova jeste ono je jedina realnost, ali to nije nešto što nas samo čeka na kraju, nego i ono što se okuša u svakom trenutku u duši čoveka koji živi Hristom.
Braćo i sestre, Kosovo i Metohija je naš dom i naše nebo, jer u kosovsko-metohijskoj zemlji nebo je osnov i temelj. Mi znamo da tamo gde je nebo ima mesta za sve i znamo da će, ukoliko verom i molitvom osmišljavamo svoj život, Bog učiniti da se pokaže da su svi ljudi potrebni jedni drugima bez obzira kako se Bogu mole i bez obzira kom narodu pripadaju, jer svi smo stvoreni po slici i prilici Božjoj. Svi su pozvani da dođu u poznanje istine Božje. To je, braćo i sestre, naše vidovdansko nasleđe! I zato je Vidovdan opšti, večni, hrišćanski, pravoslavni, ali i naš nacionalni praznik duha kulture i svakog našeg srpskog narodnog pregnuća. Nema naše mere koja nije izmerena merom Vidovdana. Blaženopočivši vladika Atanasije, koji je sam bio pogružen u Kosovo, govorio je da je Kosovski zavet, između ostalog, naše narodno i liturgijsko pamćenje. Kosovski zavet i zavet Svetog kneza Lazara su upravo iz toga naš najtopliji povratak svome domu i svojoj kući. U toj kući se sve po nama zove. U toj kući je ljubav svetih Nemanjića, kralja Milutina, Stefana Dečanskog, kneza Lazara i bezbrojnih svetitelja po kojima se zove naš svet i u kome su živeli naši preci.
Draga braćo i sestre, tamo gde stanuje ta i takva svetolazarovska ljubav tamo su, to mi dobro razumemo, uvek i najveća iskušenja. Možemo li mi danas da razumemo vekove ropstva, da li možemo da razumemo krst kojim su vekovima bili prikovani naši preci, možemo li da uzdrhtimo pred slobodom, možemo li danas da razumemo slobodu čoveka ostavljenog i zaboravljenog bez ikakvih prava? Mi možemo, braćo i sestre! Mi možemo i moramo, jer smo pravoslavni hrišćani. Mi možemo i moramo, jer smo deca kneza Lazara. Zato smo se danas sabrali, braćo i sestre, da se molimo Bogu pre svega za mir u dušama braće i sestara koji ovde žive, da se molitvom njima zahvalimo što ostaju na svojim ognjištima, da zahvalimo vama, braćo i sestre, koji živite na Kosovu i Metohiji. Došli smo da se molimo sa vama, da se poklonimo vašoj snazi i vašoj odluci da čuvate naše svetinje ovde na Kosovu i Metohiji. Ne bi to bilo moguće da nema vere u vašim dušama.
Vidite kakav je danas dan! Vidite kakav je dan Gospod ustrojio! Radostan dan, Vidovdan, dan kada slavimo Svetog kneza Lazara i mučenike kosovske. A danas naša braća muslimani imaju Kurban-bajram. Moleći se za sve ljude sveta živome Gospodu našem i kosovskim mučenicima, neka Gospod svim ljudima da radost i mir. Čestitajmo sa ovog mesta Kurban-bajram i svoj braći muslimanima na ovoj kosovsko-metohijskoj zemlji! Neka i oni verom u Boga izmole mir u svojoj duši. Onda kada mi imamo mir u svojoj duši i kada oni imaju mir u svojoj duši, razumećemo da je Kosovo i Metohija sveta zemlja baš kao što je i Jerusalim sveta zemlja. Ovde ima mesta za sve ljude i njihove svetinje bez obzira kako i na koji način se Bogu mole. Kosovo i Metohija je sveta zemlja u kojoj ima mesta za sve, za svaku vrstu molitve koja se uznosi Bogu, a kada je molitva iskrena blagoslov i blagodat Božja će se spustiti na zemlju i sve ljude na njoj.
Neka je srećan i blagosloven praznik i da Bog da, brćo i sestre, vi koji živite ovde na Kosovu i Metohiji, koji ste stalno ovde i čuvate našu kuću, da vašim molitvama i mi se popravljamo i budemo bolji i da budući bolji sve oko nas postaje bolje, da tada uz pomoć Božju možemo da prepoznajemo svi jedne druge da smo bližnji i da prepoznavajući jedni druge kao bližnje možemo uvek zajedno sa Svetim mučenicima kosovskim i svim svetima slavimo Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetog Duha, sada i uvek i u vekove vekova, amin.
Izvor: spc.rs
