Изложба „Између линија“, једног од најзначајнијих црногорских сликара – Цветка Лаиновића, отворена је синоћ у Ректорату Универзитета Црне Горе, окупивши поштоваоце његовог дјела, колеге, студенте и љубитеље умјетности, а била је праћена и панел-дискусијом о његовом стваралаштву.
Изложбу је иницирао љубитељ умјетности Петар Ђуришић, а подржали ректор Универзитета Црне Горе проф. др Владимир Божовић и предсједник Управног одбора Универзитета Црне Горе проф. др Миливоје Радовић.
Изложбу је отворио декан Факултета ликовних умјетности УЦГ проф. мр Марко Марковић, истакавши значај традиције коју успоставља Фестивал умјетности, науке и културе УЦГ, у оквиру којег је изложба и отворена:
„Посебно ми је драго што овај фестивал већ успоставља лијепу традицију: сваке године, у оквиру програма, организује се изложба једног значајног црногорског сликара. Ова традиција је важна јер сликари представљају наше најпрепознатљивије ствараоце — гласове који су доносили еманципаторске праксе и аутентичну снагу индивидуалности, инспирацију свима нама.“
Говорећи о Цветку Лаиновићу, Марковић је истакао да је ријеч о „једном од великана, кључној фигури црногорске умјетности XX вијека“, те додао:
„Лаиновићево стваралаштво нас позива да преиспитамо материјалност сликарства: бијело платно више није неутрална подлога, већ главни протагонист умјетничког израза… Његова дјела нису само предмети за гледање, већ концептуална искуства — позиви на контемплацију, активно учешће и поновно откривање поетске димензије сликарства.“
Декан је закључио да је дјело Цветка Лаиновића „овдје на Универзитету Црне Горе – у простору који његује знање, слободу мишљења и умјетничко истраживање – напокон, на свом правом мјесту“.
У уводном дијелу вечери говорила је историчарка умјетности и новинарка Маја Живановић, која је подсјетила да „готово 20 година од смрти Цветка Лаиновића“ пред публиком стоји изложба која „није тек пуко представљање – но мала ретроспектива свих стваралачких фаза уметника који није био сликар идеја, но сликар који стално трага“.
„Ријетка је прилика да видимо његове најраније портрете дечака, доминантног ‘Плавог јахача’ као и маестралну ‘Парижанку’ из седамдесетих“, казала је Живановић, додајући да је Лаиновић стварао „у једном даху, без претходних крокија, истовремено и духовито и промишљено, некада и са дозом цинизма“.
Говорећи о његовом опусу, нагласила је да је „свијет који је био, и јесте потпун… само са белом бојом и линијом која је прати“, те да је умјетник „трагао за истином и суштином“ кроз сликарство и књижевност:
„Када говоримо о тематици, она је циклична — од портрета, мртвих природа (најчешће цвијећа), пејзажа и сакралног. У њој се сусријећемо са специфичним, наоко недовршеним, али савршено једноставним свијетом у којем је основна мјера људскост… небитно да ли су приказане префињене фигуре, парови, преображене животиње, актови у покрету или његови Ловћен и Острог.“
Расписан конкурс: Више од 100 стипендија за најбоље студенте УЦГ
Говорећи о његовој личности, казала је да је имао невјероватну енергију, „дубоку посвећеност сликарству“, те да је „свијет око себе сажимао у слике постепеног нестанка препознатљивих облика… Своју непосредност и искреност несебично је давао свима са којима се сусретао, а кроз разне видове уметности – сликарство и књижевност – трагао је за истином и суштином“.
О умјетниковом стваралаштву говорила је и историчарка умјетности Петрица Дулетић, ауторка текста „Траг, линија, тишина: свијет Цветка Лаиновића“, који је уједно увод каталога изложбе. Дулетић је истакла да Лаиновићев опус „представља пажљиво биран избор радова из приватних колекција“, те да његово сликарство „заузима посебно мјесто у умјетности на простору бивше Југославије друге половине XX и почетка XXI вијека“.
У свом излагању подсјетила је да се умјетников пут „развијао постепеним откривањем унутрашњег свијета слике – свијета који преплиће стварно и надреално, видљиво и наслућено“, те да је „бијела слика постала његов мисаони простор“. Посебно је нагласила да је Лаиновић „у портретима трагао не за психолошким описом, већ за духовним изразом лица“, а да су му „слике свједочанство о немиру и трагању, али и о тишини и свјетлости која води ка спознаји“.
На панелу су, поред Дулетић и Живановић, говорили и др Миленко Лаиновић, који се присјетио умјетниковог живота у Старој вароши, дјетињства и хобија, те сликар Филип Јанковић, који је подијелио успомене са заједничких изложби и пријатељства са Цветком Лаиновићем. Вече је модерирала новинаркаб.
Изложба „Између линија“ приказује радове из приватних колекција и доноси пресјек стваралаштва Цветка Лаиновића — од раних портрета и пејзажа до зрелих бијелих платна која су постала његов заштитни знак. Публика је имала прилику да сагледа Лаиновића као умјетника који је „трајно трагао за слободом израза, духовношћу и тишином слике“, али и као ствараоца чије су линије и боје оставиле дубок траг у историји црногорске умјетности.
Изложба је дио овогодишњег програма Фестивала умјетности, науке и културе (ФУНК) Универзитета Црне Горе, који се одржава током октобра. Изложба ће бити отворена до 28. новембра.
Извор: УЦГ
