Пише: Оливер Јанковић
Све је спремно за драматизацију Шекспира. Умјесто „дасака које живот значе“ ту је трава Вемблија. Умјесто дворских интрига, ту је ситуација у српском фудбалу. А у улози Хамлета појављује се нови српски фудбалски селектор Вељко Пауновић. Потпуни пораз и нестанак, чија извјесност је испунила простор позорнице, или неочекивано чудо које ће изненада, у посљедњем тренутку, да преокрене ситуацију?
Управо се све подесило тако, да у Шекспировој Енглеској имамо шекспировске околности за младог принца српског фудбала. У једној ноћи се може или бити (побједити Енглезе против свих закона физике…пардон фудбала), или поразом продужити њихов низ непобједивости у овим квалификацијама (без примљеног гола) а нас дефинитивно отписати са листе путника за Мундијал у Америци.
ВАР СОБА: Прејаки за домаћу лигу, слаби за Европу – досадно!
Да је, послије пораза од Албаније, Пикси остао на челу репрезентације очекивање чуда у Лондону би збиља било равно нули. Каква је и била игра Србије, под његовим вођством, од Катара на овамо. Сада, са доласком новог селектора који нас подсјећа на побједе против једног Бразила (у утакмици сличног „бити или не бити“ карактера) заинтересовани смо да одгледамо представу до краја. Некако нам свима није логично да Вељко своју нову мисију отпочне поразом. А није неки моменат, није ни мјесто ни вријеме, да се сад ту нешто…. ремизира.
Па спремите дланове, завјеса само што се није подигла.
