Пише: Оливер Јанковић
Супер Нова је астрономски феномен звјездане експлозије приликом које се ослобађају небројени таласи енергије и свјетлости у врло кратком периоду. Током такве једне експлозије, сјај звијезде се може увећати неколико милиона пута више него што је био прије праска. А Супер Нова(к) је експлозија врхунске спортске звијезде, која ослобађа безбројни низ невјероватних титула и постигнућа, и то у изузетно дугом такмичарском периоду. Овако бисмо, најкраће, могли да опишемо астрономско чудо које се дешава на „трећем камену од Сунца“ и коме, по свим досадашњим сазнањима, нема равног у остатку космоса.
На управо завршеном АТП турниру у Атини (ранга 250) Новак Ђоковић је освојио другу титулу ове године (послије Женеве прољетос), а играо треће финале (бројећи и оно на мастерсу у Мајамију) у овој 2025. Ако томе додамо и сва четири, историјска и незаборавна полуфинала на Грен слемовима ове сезоне, онда не одустајем од квалификације да је и ова 2025. веома успјешна сезона за Новака. Није више први на АТП листи, али не излази из првих пет на свијету. Не осваја велике турнире, али изузев Алкараза и Синера, он побјеђује, још још још увјек, све своје противнике на највећим свјетским турнирима.
Новак Ђоковић је у Атини одиграо своје 144. АТП финале (два мање од трећег на вечној листи финалиста Ивана Лендла који има 146 финала) и освојио 101. титулу (двије мање од другопласираног на вечној листи освајача титула Роџера Федерера, који их има 103). И постао најстарији освајач АТП титуле икада!
ВАР СОБА: Прејаки за домаћу лигу, слаби за Европу – досадно!
Није ово била шала. Турнир јесте из категорије 250 (таквих титула међу Федерерових 103 има прегршт), али се ту нашло подоста момака из клуба „најбољих 50 на свијету: Француз Милер, Американац Накашима (знам да не вјерујете у ову везу презимена и нација!), Италијан Музети, па све оне добро познате „мине“ за велике играче: Корда, Опелка, Коприва, Попирин, Табило, Ечевери… добри стати Вавринка, Џумхур, Кецмановић. Све их је Новак надиграо! И на самом крају: био је бољи од тренутно 9. играча свијета, бронзаног са ОИ у Паризу, овогодишњег полуфиналисту Ролан Гароса… итд. 15 година млађег Лоренца Музетија. Био је то тенис-трилер: три сета у три сата. Тај податак говори довољно колико је било „густо“. А када у тако неизвјесном мечу „старац“ побједи „младића“ јасно вам је да се експлозија Супер Нова(ка) још увјек не да зауставити.
Јесам, опраштао сам се од Новака ове године бар два пута, послије Вимблдона и послије УС опена. Сад ћу се сјетити покојног Младена Делића и његовог сјећања на Сплит 1983 и гол Љуба Радановића: „Једном сам се опекао, и нећу више“. Е па ја сам се преварио два пута. Али, шта да кажем у своју одбрану? Па ја први пут гледам експлозију Супер Нове у људским категоријама, па не знам да предвидим докле ће нас одвести њен одбљесак.
