Пише: Оливер Јанковић
Несвакидашња дама српског спорта Марина Маљковић ових дана нам је демострирала шта значи истинска посвећеност игри, успјеху, резултату и – у том смислу – непрестаном усавршавању својих умијећа. Марина је са српским кошаркашицама већ била првакиња Европе, и већ има олимпијско одличје, али – причи нема краја.
Она је од оне сорте којој припада Новак Ђоковић (Меси, Надал…) и толики други мајстори спорта које не занима један успјех, један трофеј…. него се пењу до онога што се зове „максимум максимума“.
Након јучерашње одличне игре и побједе против старог ривала Кине (такмичарски фокус спортста из ове земље доминира овим Олимпијским играма) кошаркашице Србије су обезбједиле пласман у четвртфинале и на корак су од борбе за медаље. На све то Марина Маљковић каже: „Настављамо даље потпуно исто….утакмица за утакмицом, да не стајемо. Да видимо шта је максимум максимума“?
ВАР СОБА: Српски витезови у гротлу паганске арене! Данас гледајте „Star Wars“!
Ово је Марина изговорила у дану када се српски стријелац Лазар Ковачевић, након једног испадања вратио у максималну прецизност и серијом 9-ки и 10-ки изборио олимпијско финале, о ком ћемо слушати данас (надамо се, најбоље могуће вијести). У дану кад је Новак Ђоковић изборио меч за улазак у олимпијско полуфинале.
У дану када су кошаркаши, одбојкашице и баскеташи потврдили да морамо озбиљно да рачунамо на њих у чувеној, за српске олимпијце, „другој седмици“ Игара. У тој другој седмици се завршавају екипни спотови а понеки борилачки им се придружи и од обично мршавог учинка у првих 7-8 дана, Срби на крају броје медаље разног сјаја.
Али, који су домети српског олимпизма у Паризу? Испадање Немање Мајдова нас је све шокирало и растужило. Момак који има титуле европског и свјетског џудо првака ево већ на другој олимпијади за редом не може да прође прво коло. Страшно депримирајуће и за њега и за нас. И то је, стицајем околности, минимум минимума. Али сада, када кошаркашице Србије, које нијесмо бројали у прву и најјачу поставу нашег олимпијског тима, – показују свима „како се игра“, можемо да се опустимо и из свег срца пожелимо да видимо шта је, у преосталих 10-так дана Игара, наш херојски, витешки, такмичарски и онај родиљубиви „максимум максимума“?
