Пише: Оливер Јанковић
Није нико очекивао проблеме за Новака на овом степенику турнира, али се мора признати да је за нас изненађење лакоћа са којом Србин шетка по терену на почетку ГС у Мелбурну. Ђоковић је маестрално побједио Италијана Маестрелија, па се слободно може рећи да му је уз сетове и сервисе одузео и презиме! Маестрална игра GOAT шампиона плијени прецизношћу и сигурношћу (нема криза, истезања, губитка ваздуха) па се сви питамо до када ће, тек присвојено презиме, да носи на овом турниру? А у маестралност убрајамо такмичарски опрез и побједничко стрпљење….
Ово је друга сезона послије оне 2024. када је, по многима, Новак требао да окачи рекет о клин, јер је већ тада „освојио све што се освојити може“. Очигледно је да „многи“ нијесу били у праву, и да би права штета била не видјети како ће шампион свијета изаћи на крај са границама које поставља само Небо. Ок, видјели смо да бар двојица тенисера тренутно играју и брже и боље од њега. Али тенис, као и сваки спорт, тражи да се то „боље од“ доказује на терену, из часа у час. Сваки нови турнир ове сезоне биће прилика да се на Синера и Алкараза окоми све што иде на двије ноге и носи рекет у руци. Треба бити на црти 365 дана у години, и под тим и таквим условима „зарадити“ свако ново АТП финале и титулу. Ко је Новаков навијач, зна о чему причамо. Та борба Синеру и Алкаразу не зависи од Новака, па ни од њиховог тренутног АТП ранкинга. То је борба „са анђелима и демонима“ овога спорта, поготово када је ријеч о оним најбољима, а њих двојица свакако то јесу.
Ђоковић ове године неће имати таквих проблема. Јер, са једне стране освојио је све, а са друге је „схватио“ да му 25. ГС просто не припада. И једно и друго би могло да буде велико растерећење у његовом ветеранском, слободном, крстарећем лету кроз мечеве ове године. Он више не игра за нешто (да би нешто ново освојио), са тим смо раскрстили прошле године. Он игра за себе и за нас. И игра МА-Е-СТРАЛ-НО. Гледамо, као у умјетничком клизању, колико пируета још може да направи? А свака нова одузима дах…
Такође, поменута двојица нових шампиона, до прошле године су били играчи у успону, људи са по пар ГС титула…. а сада си прави шампиони, људи који исписују нову историју овог спорта. На таквој позицији, они ће морати да се обрачунају са противницима преко пута себе и у самима себи, противницима судбине које је Ђоковић више пута сломио и надмудрио да би дошао до овога што сада има.
Зато посматрајмо овај Мелбурн и ову сезону као неко сасвим ново надметање. Не оно у ком се гледа колико ко може да скочи (то смо већ видјели), него колико ко, и са којом лакоћом, може да лебди у ваздуху са својим шампионским одразом.
P.S.
Стари Стен Вавринка од 40 љета је отресао још једног младића у мечу пуном обрта са супер тај-брејком и 3:2 у сетовима и показао свима како изгледа тенис са пуно искуства а мало оптерећења
