Пише: Оливер Јанковић
78. играч на свијету, 10 година млађи од Ђоковића, Србин под америчком заставом Александар Ковачевић. Ко има могућност да на свом ТВ врати уназад програм Арена Тенис канала, нека обавезно пронађе недјељу вече и меч овог момка против Новака, у трећем колу Индијан Велс мастерс 1000. Ковачевић је изузетан тенисер. Нема шта не зна. Сервира брутално, „црта“ линије по терену, одличан са основне линије, луцидан на мрежи… Губио је сет заостатка од Новака, па изједначио са невјероватних 6:1 у другом сету. А у трећем није испуштао свој сервис све до 5:5.
Све сам ово исписао да бих нашој читалачкој публици приближио каквог је јунака Ђоковић „погубио“ на бојном тениском пољу претходне ноћи. У одлучујућем 12. гему трећег сета старији Србин је запео против млађега, као да је разлика у младићкој снази на његовој страни, а меч је ипак добио на своје искуство и „задрхталу руку“ младог Ковачевића.
Момку свака част, али порука из овог двобоја гласи: Новак наставља гдје је стао у Мелбурну, и послије раних испадања у пустињи Калифорније прошле и претпрошле године (сјећате се сви оних непријатних вијести, повреда, колебања…) ево га, први пут послије 2017. у осмини финала првог мастерса у тениској сезони.
