Тенис је спорт који има огроман утицај на моду, више него било који други.
Указом краља Хенрија VIII поводом отварања тениског терена у Hampton Court Palace, прописане су као униформа дубоке чарапе и кратке пуфнасте панталоне. Тиме је отворен меч између тениса и моде, који ће се само настављати све до данашњих дана.
Следећих три стотине година мушкарци, а поготово жене, излазили су на терен у ономе што се тог тренутка сматрало „прикладном“ одећом, дугачке хаљине, рукавице, шеширићи и жакети уских рукава. А онда се 1890. године десио први заокрет. Вимбледон уводи белу боју као обавезну, из чисто практичних разлога, да би се прикриле мрље од зноја.
Тако је тенис почетак XX века дочекао у белом.
Рене Лакост дизајнирао је прву мајицу за тенис. Скратио је рукаве и сузио их манжетном. Kрагна је рађена од тканине, без ојачања, а опет довољно крута да може да се подигне и остане подигнута. Осим тога, Лакост је свој надимак ставио на мајицу, па је тако настао данас познати алигатор. Француз је тиме, из нехата, увео у моду амблем као детаљ на спортској опреми.
Британци, а нарочито јахачи, играчи полоа, били су одушевљени новим дизајном. Прихватили су тениску мајицу као своју спортску униформу, а светом су пронели и обичај везених амблема. Због тога што је Британија владала светом у оно време, Лакостов изум престали су да називају тениском мајицом и прекрстили га у поло-мајицу.
Kако тенис постаје све популарнији, а пажња јавности је пођеднако усмерена на мушки и женски спорт, тенисери и тенисерке постају део елите од које се очекује велики степен гламура.
Од 70-их креће права модна револуција у тенису, Бјорн Борг уводи знојнице за главу и дизајнира мушки доњи веш занимљивог дезена. Владавина беле боје полако јењава, Џон Мекинро осваја Вимлдон у мајици са плавим пругама и црвеном знојницом на глави, Агаси се препире са Французима око ружичастих боја на мајици, облачи се у лимун зелену, Ен Вајт бива опоменута због једноделног трикоа од ликре.
Жене, с друге стране, пробијају границе спорта и моде. Сестре Вилијамс доносе накит на терен. Серена игра у сјајном припијеном црном трикоу. Шарапова побеђује у мајици Најкија опточеној са шест стотина кристала марке Сваровски. Тенис постаје леп спорт и спорт лепоте. Од Габријеле Сабатини, преко Ане Kурњикове, па до Ане Ивановић настаје посебна врста тенисерки, нека врста модних принцеза, од којих се готово очекује да имају буран и гламурозан живот.
Док се на терену дешава борба, пажња медија је такође све више усмерена и ван терена, јер ћемо на трибинама сигурно видети одевне комбинације гостију турнира. Прати се ко шта и како носи, познати су у жижи пажње исто као и играчи на терену, сетимо се само Бреда Пита на овогодишњем турниру Вимлдон, како издизајниран, као лежерно, до последњег детаља, нехајно једе чипс.
То је такозвана теннисцоре мода, најновији „стреет стyле“ тренд који је савршена мешавина модерног и носталгичног, то је стилски спој моде и спорта. У складу са тренутном опсесијом моде спортском одећом, „теннисцоре“ комбинује модерне одевне комаде и аксесоаре са естетиком винтаге приватног тениског клуба. Прати га опсесија мини-сукњама, плетеним џемперима, мокасинама и чарапама, а све је наравно у белој боји уз можда мало тегет, тамнозелене и беж, јер ћете тако изгледати шик и префињено.
Данас публика очекује узбудљиву игру, али и врло помно прати шта се дешава на модној писти званој тениски терен.
Извор: Биљана Билаковић/novaekonomija.rs
