Уочи самита о западном Балкану за две недеље у Берлину, представљен је до сада највећи успех „Берлинског процеса“, али и немачке дипломатије: земље региона међусобно ће признати личне карте и дипломе.
„У тренутку се у Европи води рат, у тренутку када један диктатор у Кремљу мисли да уништењем цивилне инфраструктуре и прекидом у снабдевању струјом и топлом водом може да наметне своју вољу, у оваквом тмурном времену када понекад све делује безнадежно, имамо дан наде“.
Тим емотивним речима немачка министарка спољних послова Аналена Бербок најавила је објављивање резултата дуготрајних дипломатских напора у склопу Берлинског процеса.
Није техникалија, него сензација
Шефица немачке дипломатије је за представљање тих резултата изабрала састанак министара спољних послова земаља западног Балкана и оних чланица Европске уније које се налазе у оквиру тзв. „Берлинског процеса“, а који служи као припрема за самит лидера који се одржава за две недеље. Сензација коју је најавила Бербок, као што је ДЊ већ јављао, на први поглед и не делује као сензација: три споразума о мобилности који укључују и споразуме о међусобном признавању личних карата, што омогућава прелазак граница, те споразума о међусобном признавању факултетских и струковних диплома и сведочанстава.
„То можда звучи као техникалија, али ради се о историјским корацима – корацима који ће променити животе људи“, рекла је Бербок. Користећи термин „историјски“, Бербок очигледно алудира на чињеницу да се међу земљама-потписницама споразума, који би свечано требало да буду запечаћени 3. новембра на самиту ЕУ и западног Балкана у Берлину, налазе и Србија и Косово. Њихови несређени односи су и декларисано највећа главобоља западне дипломатије на Балкану.
„Оно што је нама у Европској унији само по себи разумљиво, прелазак граница с личном картом и међусобно признавање диплома, сада ће бити стварност и међу земљама западног Балкана“, рекла је немачка министарка спољних послова. „То је огроман корак ка заједничком тржишту и процесу приближавања, а такође и велики корак у смеру Европске уније“, оценила је Бербок. Враћајући се још једном на актуелну глобалну ситуацију, немачка министарка је додала и да је договор западнобалканских земаља „важан мировни сигнал“.
Немачки дипломатски успех
„Није увек било једноставно изборити се на локалном нивоу за неке пројекте“, признала је министарка, али је на крају, „успркос опирањима“, постигнут успех. Бербок притом истиче да је све, мање-више као и сам Берлински процес – немачка заслуга. „Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово, Северна Македонија и Србија су под немачким вођством постигле овај споразум“, рекла је Бербок. Притом је посебно истакла интензивне дипломатске активности и умрежавање многих министарства, а све то под вођством специјалног изасланика немачке владе за западни Балкан и страначког колеге Аналене Бербок, Мануела Зарацина.
Иако је пре почетка састанка позвала Србију да „усклади своју политику с ЕУ“, што се „посебно односи на увођење санкција Русији“, Бербок се касније захвалила политичарима који „су показали храброст“ и по цену сопствене популарности и политичког рејтинга.
„Показује се да је управо у овим тешким временима важна храброст политичара да се упусте у ризике, па и у ризике по сопствену политичку каријеру“, рекла је Бербок. Иако није поименце рекла не кога мисли, јасно је ко је код договора око тих споразума морао највише да прогута.
Дипломатске активности не престају
„То да смо овим и младима дали наде и повратили веру у политику, даје нам енергију да наставимо даље“, рекла је Бербок. Немачка дипломатска активност на западном Балкану, нешто што се захуктало још током владавине канцеларке Ангеле Меркел, а од доласка на власти нове социјалдемократско-либерално-зелене владе канцелара Олафа Шолца додатно интензивирало, сада се наставља.
И још обраћање министарке Бербок није било ни завршено, а њено Министарство издало је ново саопштење о активностима на Балкану. Државна секретарка Ана Лирман путује већ овог викенда на Косово и у Србију у покушају да на највишем нивоу припреми терен за нове успехе немачке дипломатије.
Чини се да су уродиле плодом критике које су се могле чути последњих месеци (па и година) да Берлински процес служи у ствари само за сликање политичара и ублажавање осећаја кривице код понеког званичника Европске уније.
Извор: DW
