У уторак је у свечаној сали Српске академије наука и уметности одржана трибина Библиотеке САНУ, посвећена Српској енциклопедији, капиталном подухвату Матице српске, САНУ и Завода за уџбенике.
Објављен је, наиме, и трећи том Српске енциклопедије, у две књиге: „Г – Демографски преглед” и „Демократија – Ђуша”. Замисао да се направи национална енциклопедија у десет томова идеја је коју су Матица српска и Српска академија наука и уметности изнели још почетком 90-их година прошлог века. О реализацији овог дела, капиталном за нашу историју, културу и науку, говорили су јуче академици Владимир Кањух и Славенко Терзић, те проф. др Драган Станић, председник Матице српске.
Академик Владимир Кањух, који је у овом послу од његовог покретања, обратио се скупу преко видео линка, јер је у изолацији због коронавируса. Но, то га није спречило да на свеобухватан и исцрпан начин говори о досадашњим постигнућима научника и академика који су дали допринос стварању овог Енциклопедије. Он је презентовао и штампане одреднице Стручне редакције 23, а то су медицина, стоматологија, ветеринарска медицина и фармација.
– Речи лете, записано остаје. И српски народ коначно добија најзначајније дело о себи – поручио је академик Кањух, појашњавајући у свом излагању значај Енциклопедије, начину избора појмова, те разлоге због којих неке одреднице имају више простора од других, које се јавности можда чине важнијим и интересантнијим. – Поред Речника, Српска енциклопедија је најважнији пројекат у САНУ.
О свим пословима на изради Српске енциклопедије брине Уређивачки одбор који су формирали Српска академија наука и уметности и Матица српска. Уређивачки одбор, који обавља све функције Централне редакције, има 24 члана. Уз то је било ангажовано 114 сарадника у оквиру 33 стручне редакције, као и 511 аутора текстова. Уређивачки одбор планира да за следећу годину припреми другу књигу првог тома Српске енциклопедије која ће обухватити преостали део слова Б.
– Српска енциклопедија, као национална енциклопедија, представља пионирско дело од изузетног значаја за српску културу и српско друштво у целини – рекао је Славенко Терзић. – У првом тому речено је да она обележава одлучну прекретницу у култури. Њене домете и њену драгоценост за све области културе и науке савременици често нису у стању да реално оцене, нарочито из угла шире културне перспективе нашег рада. У њој је сабрана целокупна српска култура и наука, српска цивилизација, политички, друштвени и економски разивтак Срба кроз векове. Она треба да покаже и нама и свету ко смо и шта смо на културној мапи Европе и света.
Академик Терзић истакао је да Том 3 Књиге 1 и Књиге 2, као и претходни томови сведоче о томе да је Уређивачки одбор следио почетно начело да национална енциклопедија треба да сажето доноси важна и проверена сазнања о српском народу у свим српским земљама, истакавши да је научна објективност, а не вредносни судови, у првом плану овог дела.
И проф. др Драган Станић, председник Матице српске и председник Уређивачког одбора, говорио је о значају Српске енциклопедије, истичући да представља својеврсни испит који, као политичка, научна и културна заједница непосредно полажемо.
– На том испиту још нисмо доказали да смо довољно зрели и да смо све провере успешно савладали, а испит положили и заувек оставили иза себе. После толико година организованог научног рада, после пет објављених књига и одрађених слова А, Б, В, Г, Д и Ђ, можемо констатовати како многе тешкоће, идентификоване на самом почетку, и даље остају као несавладиви проблеми. – поручио је Станић. – На основу многих показатеља, може се закључити да за неке, понекад и утицајне учеснике нашег јавног живота, Српска енциклопедија нема готово никакву вредност, а да је за неке то пројекат који би чак морао бити уништен. И то што је, упркос свему “Српска енциклопедија” опстала, представља чудесан доказ њене виталности и завидне одлучности коју исказују сви учесници овог капиталног научног дела.
А оно је, кажу подаци, национална енциклопедија општег типа, заснована на савременим научним и лексикографским знањима. Њен главни циљ јесте сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа. Јасно постављеним циљевима, научним приступом и обрадом Српска енциклопедија настоји да разјасни сва најважнија питања из прошлости српског народа и да прикаже материјалне и општекултурне вредности, стваране како на српским просторима тако и на местима где Срби живе у расејању. Иако највећи део садржаја посвећује обради свих области историје српског народа, енциклопедија се уз то бави историјом и остварењима других народа са којима су Срби били повезани.
Српска енциклопедија описује и природне одлике простора на којима српски народ живи, као и специфичности географског положаја, геолошког састава и грађе земљишта, рељеф, хидрографске особине, климу, биљни и животињски свет. Она показује колико су природна својства утицала на привредни и демографски развитак, на егзистенцију, психосоцијалне и друге особине становништва. “Српска енциклопедија” обрађује културу, њене особености и достигнућа, живот, обичаје, менталитет, религију и друге духовне вредности српског народа.
Апел за оснивање енциклопедијског завода Србије
„Користим прилику да још једном упутим апел за оснивање енциклопедијског завода Србије”, рекао је академик Миро Вуксановић, управник Библиотеке САНУ. „У Статуту Матице српске већ 15 година постоји одредба да се оснује енциклопедијски завод, а због разних околности то још није учињено и чини ми се да САНУ као први Матичин сарадник на овим пословима, када је реч о Енциклопедији, а и о другим пословима, требало би да подржи оснивање завода, који не би објављивао само овакву општу енциклопедију, већ и појединачне стручне енциклопедије”. И професор Станић је упозорио да нам недостаје институција, која ће системски радити на овим пословима. „То је знак, нажалост, незрелости која се испољава у нашем свеукупном животу”, оценио је председник Матице српске.
Ивана Радоичић
Извор: dnevnik.rs
