Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Слика и тон

У Пећкој Патријаршији обележена слава Покрова Пресвете Богородице

Журнал
Published: 15. октобар, 2025.
Share
Фото: Радио Гораџевац
SHARE

У Пећкој Патријаршији данас је обележена слава Покрова Пресвете Богородице. Литургију је служио епископ јенопољски г. Никон, уз саслужење више свештенослужитеља српске православне цркве, монаха и монахиња и присуство више стотина верника.

Епископ јенопољски г. Никон подсећа да вера није само питање „да ли верујеш“, већ „како и у кога верујеш“.

„Кроз веру се изражава читав живот човека, његов однос према Богу и ближњима, а начин на који празнујемо свете дане показује дубину и истинитост наше вере“, поручио је.

Учећи и посматрајући историју, навео је даље у беседи, уочили смо да има разних веровања од почетка света до данашњег дана – веровања у Бога, веровања у материјалне ствари, па чак и, на неки начин, неверовања ни у шта — што опет значи неко веровање.

Људи су свесни да се кроз ту веру, на неки начин, изражава читав њихов живот — и онако како верујемо, тако сигурно и живимо.

„Често људи постављају питање: ‘Да ли верујеш?’ — али је можда то питање, у неку руку, и погрешно. Јер, православна Црква увек поставља питање: ‘Како и у кога верујеш?’ Од те истините вере зависи све — и наш однос према Господу, а такође и наш однос према ближњима. Када посматрамо како се изражава наша вера, видећемо да је једно од основних изражавања и само празновање разних празника. Ми имамо, како би песник рекао, ‘снага дива је сабијена у ораху, у љуску’ — ми имамо симбол наше вере који певамо на свакој литургији и он изражава оно што ми јесмо, изражава наш однос према Господу. Тај однос и та вера виде се у празновању. Често свети оци кажу: ‘„Кажи ми како празнујеш своје празнике, и ја ћу ти рећи ко си’“.

Он је подсетио да нова црквена година започиње празником Рођења Пресвете Богородице.

Игуманија Пећке патријаршије: Од прашине и шута не можемо да дишемо

Богородица је, поручио је епископ, дар који је човечанство принело Богу, а уједно и дар који је Господ дао људима — вечни покров своје љубави.

„И сам тај празник и његово одређење на почетку нове године знак су наше дубоке вере и сведочанство да знамо да је наше спасење почело управо рођењем Пресвете Богородице. Иако је у Превечном Савезу Свете Тројице већ било утврђено да ће се родити сам Господ, у временском оквиру тог вечног интервала одређено је да ће се морати родити од жене. У празнику Божића, у кондаку, певамо: Свако је нешто дао за долазак Христа у свет — земља је дала пећину, мудраци су донели тамјан, злато и смирну, анђели су певали. Значи, свако је нешто донео да поклони Богомладенцу. А ми, људи, дали смо Пресвету Богородицу — поклонили смо је том најзначајнијем догађају у историји човечанства“.

Сада се, навео је епископ Никон даље у беседи – „опет замишљамо и видимо да је на тај израз огромне љубави коју је Господ показао према човеку, човек имао одговор“.

„Имали смо Пресвету Богородицу — дали смо је, и по томе се види да је свет, без обзира колико је дубоко пао, ипак задржао једну клицу светлости и успео да роди тако узвишено биће. Тај дар који смо дали Господу, на неки начин, постаје дар Пресвете Богородице нама, јер она у том дару постаје земаљска мајка Богу живом, а у исто време и небеска мајка свима нама. Постаје покров — вечни покров љубави Божије према нама. Сам тај израз и показатељ огромне љубави који је свет показао према долазећем Христу учи нас да у овом свету није довољно само волети, него треба и љубав примати. Често човек воли егоистично, али не прима љубав“.

Епископ Никон истиче да је данашњем свету више него икада потребан покров Пресвете Богородице.

Пресвета Богородица, истакао је, остаје узор смирености, љубави и слободе — пут којим треба да иду и мушкарци и жене, тражећи истинску обнову кроз веру и благодат Божију.

„У данашње време нам је сигурно покров Пресвете Богородице преко потребан. Видимо да оно што је Христос желео да укине — тај, да тако кажем, мушки свет, свет који није примио речи апостола Павла: ‘Мужеви, волите своје жене као што Христос заволе Цркву и даде себе за њу’ — данас поново преовлађује“. 

А мушки свет је, поручио је епископ, отишао на другу страну – „не прати речи Христове и не даје себе ни за овај свет, ни за своје ближње, ни за своју породицу“.

У исто време, истакао је, женски пол, покушавајући да се одупре том мушком свету, упада у исту обману — покушава да постане оно од чега би требало да се мушкарац ослободи:

„Да влада и да изгуби оно што је примио самим рођењем, као и Пресвета Богородица — ону нежност, топлину и чистоту коју мушкарац, на неки начин, нема. Има је, али не у тој мери као жена“.

Управо зато је, поручио је, у данашњем свету преко потребан покров Пресвете Богородице.

„Која јесте извор те чистоте, те љубави и те лепоте, коју би данас требало да следе и женски и мушки род. Нека би Господ, молитвама Пресвете Богородице, дао да се сви смиримо и да у свом животу следимо њену чистоту, смиреност, а у исто време и слободу“.

Након свечаног богослужења и надахнутог обраћања епископа јенопољског г. Никона, у духу празничног заједништва и благодарности, обављено је и ломљење славског колача. Колач за наредну годину узели су унуци Богољуба Карића, чиме је симболично настављена традиција и заједништво у вери, љубави и поштовању према Пресветој Богородици, заштитници и покрову целокупног народа.

Након тога уследио је културно-уметнички програм у изведби Културно-уметничког друштва „Метохија“ из Гораждевца, који је својим наступом употпунио празничну радост и унео дух традиције и заједништва.

Извор: КоССев

TAGGED:КоССевПећка патријаршијаПокров пресвете БогородицеСлава
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Душко Певуља: Запис о Милу Ломпару
Next Article Последњи лет, парадокс несталог путника Кормака Макартија

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Политичар који није желио да влада: Горбачовљеве добре намјере на аутопуту за катастрофу

Да је Михаил Горбачов одржао Совјетски Савез (можда без балтичких држава), и користио се силом…

By Журнал

Повратак „краља-Мила“ претворио се у фијаско и коначни политички Ватерло

Опште је познато да нико човјека не може тако упропастити као што може он сам.…

By Журнал

Љиљана Благојевић: Данас и антифашисте проглашавају за злотворе

Заборавити је злочин, а опростити то је подвижнички чин. Патријарх Павле је говорио: “Опростити хоћемо,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Слика и тон

Војислав Бубиша Симић (1924-2025): Човек џеза увек на сунчаној страни улице

By Журнал
Слика и тон

Др Радослав Т. Станишић: Филмска критика – „Кум“

By Журнал
Слика и тон

Страдање Срба на Козари као хеви метал епопеја

By Журнал
Слика и тон

Зоран Јанковић: Тиха рушилачка распричаност

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?