У крипти храма Светог Саве, у срцу срца омиљеног града оца Мома, вечери у спомен на великог просветитеља модерног доба, вољеног свештенослужитеља и духовног оца Момчила Кривокапића, присуствовали су његови потомци, затим његова духовна чада, међу којима је био и свештеник Миајло Бацковић, такође и потпредседник Општине Котор, градоначелник Будве и други званичници, као и бројни поштоваоци оца Мома.

Вече посвећено блаженопочившем проти Момчилу Кривокапићу одржано је у навечерје празника Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2022. године, у крипти Храма Светог Саве у Београду. Благослов Епископа ремезијанског г. Стефана пренео је присутнима свештеник Владимир Левићанин, а потом су говорили: академик Матија Бећковић, свештеник проф. др Сава Милин, књижевник проф. др Михајло Пантић, професор Которске гимназије Љиљана Чолан и Драган Пејчић, председник СПД „Јединство“ Котор. Својим наступом вече је улепшало Певачко друштво „Преподобни Рафаило Банатски“ из Зрењанина, под вођством мр Сенке Милисављевић. Свештеник Владимир Левићанин је отворио овај молитвени скуп у сећање на, како је рекао, великог и дичног, славног нашег оца, пријатеља, свештенослужитеља, сведока истините вере, оца Момчила Кривокапића.
„Његов живот је био истинска вера, оно што одсликава једног свештененослужитеља: онакав какав је био у олтару такав је био и на сваком другом месту на овом свету“, казао је о. Владимир и истакао, овом приликом, снагу и енергију оца Мома, његову љубав према људима, љубав према светињи и бригу за свакога човека и за сваки његов проблем. „То да нема великих и малих живота, да нема великих и малих личности, да нема безначајних тренутака у животу – све то је потекло из живог стајања пред живим Богом, које много пута није било лако носити ни на једном месту на свету, а не на оном месту на коме је он служио и живео. Отац Момо је то носио јуначки. Највише времена је посветио томе да васпитава младе људе, да их постави у Цркви на један здрав и искрен начин. И ми, који смо уз њега узрастали, вечито смо са њим били равноправни – и са 15 година, 22, 30, са 35 година… Он се никад није постављао као неко ко зна више и даље. А знао је неизмерно више и видео је много много даље“!
Свештеник проф. др Сава Милин је, овом приликом, подсетио да је 1972. године, када је отац Момчило Кривокапић отпутовао у Котор, било само шест свештеника у целој Црној Гори. „Отац Момо, моћни велики пастир, у то време је донео револуцију у Црну Гору“, рекао је отац Сава истакавши да је оцу Мому Бог подарио таленте, које је он утростручио: „Дао му је мудрост, коју је он развио у јаку, непоколебљиву веру. Дао му је леп глас, који је развио у фантастична, божанствена богослужења. Дао је храброст, коју је развио у понекад чак и пркосне беседе“.

У крипти храма Светог Саве, у срцу срца омиљеног града оца Мома, вечери у спомен на великог просветитеља модерног доба, вољеног свештенослужитеља и духовног оца Момчила Кривокапића, присуствовали су његови потомци, затим његова духовна чада, међу којима је био и свештеник Миајло Бацковић, такође и потпредседник Општине Котор, градоначелник Будве и други званичници, као и бројни поштоваоци оца Мома.
У сусрет годишњици упокојења о. Момчила Кривокапића, СПД „Јединство” Котор издало је спомен-књигу „Отац Момо”, сећања на живот и дело једног од најугледнијих свештеника у Српској Православној Цркви, који је пуних 51 годину био парох у Котору, о којој је говорила Љиљана Чолан и такође представила монографију Прчањске цркве Светог Петра Цетињског.
Издавање књиге „Отац Момо” помогли су Министарство спољних послова Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Општина Котор, истакао је у свом обраћању Драган Пејчић, председник СПД „Јединство“ Котор, који се захвалио публикуму, свима који бодре СПД „Јединство“ Котор“ – „што живите с нама док – пјевамо с пјесмом срцу, срцем роду“!
Академик Матија Бећковић је беседу у славу оца Момчила започео речима: „Бока Которска, невеста Светог Саве, неукровљени је храм, а његов стуб држач био је и остао јереј Момчило Момо Кривокапић. Долазак овог наочитог момка у униформи Христовог војника у царски град Котор, у, као јагње закланој, Црногорско-приморској митрополији. Стигао је Пре Христовог Риста – Митрополита Амфилохија Радовића, да припреми његов долазак“, поручио је Матија Бећковић. „Један је кренуо да оре окрвављено камење од мора, а други од копна, док су у бесудној земљи из гроба узбрали Црногорско-приморску митрополију и учинили је најживљом митрополијом у Српској Православној Цркви“, казао је академик Бећковић и закључио: „Исте године, прво Момчило, затим Амфилохије, отишли су одакле су и дошли, на челу победничких литија и крочили на небо у лучинско братство из загрљаја два света лучинца, Петра I Цетињскога и Петра II Ловћенског Тајновидца“.
Сања Пановић
Извор: Радио „Слово љубве“
