Пише: Редакција
У Будви је побиједила политика самодовољности, судећи по томе да су сви актери изборне трке задовољни. Сви пљескају и сви славе! Када је већ тако, онда то значи да принципи одговорности ником ништа не значе. То, разумије се, има тренутну снагу, а која дугорочно може донијети корист једино ДПС-у.
Истовремено то објашњава да одсуство воље да се раскрсти с накарадним резонима тродеценијског режима није само продукт страначке грамзивости оних који се, наводно, боре за нову политичку парадигму. Науми постају прозирни. ДПС је најкориснији политички противник јер је најјефтинији. Лакше је, дакле, развијати фаму о могућном повратку ДПС-а, неголи иступити одлучно у име просперитета Будве.
И не само Будве, јер то егзистира и као општи принцип на укупној политичкој тржници. Довољно јак ДПС омогућава сасвим уносну економију идеолошких наратива. Према томе, парадигма коју смо гледали три деценије, потрајаће, очито, још неко вријеме.
