Због забринутости у вези са севернокорејским ракетним програмом, растуће војне моћи Кине и затегнутости на Тајвану, острвски Јапан, који до сада није поседовао офанзивно наоружање домета који може да досегне азијски континент, планира да поручи више стотина америчких пројектила „томахавк“.
Медији у Земљи излазећег сунца ових дана брује о томе да њихова влада озбиљно разматра и тренутно преговара о већој набавци америчких крстарећих пројектила „томахавк“.
Током лета, одмах по избијању кризе око Тајвана коју је изазвала посета председавајуће Доњег дома америчког парламента (Конгреса) Ненси Пелоси Тајпеју, влада у Токију је објавила да намерава да убрза реализацију плана о наоружавању балистичким, односно, крстарећим ракетама домета преко хиљаду километара, које би могле да досегну кинеску обалу и Северну Кореју.
То би било први пут у послератној историји Јапана да се земља опрема изразито офанзивним наоружањем које може да гађа мете на територији других држава.
Та одлука последица је процене да би било немогуће у довољној мери неутралисати евентуалне ракетне нападе из геополитичких и идеолошких противника Кине и Северне Кореје просто дефанзивним антиракетним оруђем какав је систем „Патриот“, те да би због тога у случају војног сукоба били потребни удари на ракетне базе и индивидуалне лансере на територији непријатеља.
Када се у лето појавила вест о плану да Земља излазећег сунца намера да већ до 2024. године размести преко хиљаду пројектила које могу да досегну азијски континент дуж своје западне обале, говорило се о идеји да се домаће ракете врло кратког домета, од нешто више од 100 километара, редизајнирају и унапреде, али је то само по себи сложен процес који захтева време.
Зато није изненађење да су се војне власти у Токију, изгледа, бар краткорочно определиле за америчке пројектиле како би убрзале наоружавање.
Журба потиче отуд што се политички врх у Јапану, чини се, слаже са америчким обавештајним проценама о томе да постоји велика вероватноћа да би кинески председник Си Ђинпинг до краја трајања свог трећег мандата на челу партије и државе (до 2027.), могао да покрене оружану интервенцију за повратак Тајвана под окриље владе у Пекингу.
Оружани сукоб на Тајвану, верују у Токију, не само што би могао да пресече или битно отежа снабдевање Јапана енергентима, рудама и храном, већ би лако могао да се физички прошири на мајушни архипелаг Сенкаку, на који право полаже и Пекинг.
Јапан намерава да у наредних пет година удвостручи своје издвајање за одбрану, које је до сада износило око један посто бруто друштвеног производа земље и кретало се између 45 и 48 милијарди долара годишње. Сада је извесно да би добар део тог додатног новца могао да оде на ракете „томахавк“, чији је домет око 2.500 километара и које лете ниско изнад земље због чега су тешке за откривање.
Оне би, рецимо, могле да захвате читаву територију Демократске Народне Републике Кореје, која се у протеклих пар деценија наоружала богатом палетом балистичких ракета средњег и дугог домета, крстарећим ракетама које могу да досегну читав Јапан, а сада ради и на развоју хиперсоничних ракета.
Сматра се да би амерички пројектили били уведени у наоружање јапанске војске до 2026.
Поједини домаћи медији истичу да су, узнемирене серијом севернокорејских ракетних тестова 2017, власти у Токију већ једном затражиле од САД да им продају пројектиле „томахавк“, али да су биле одбијене. Овог пута, с обзиром на наведено страховање у вези Тајвана и чињеницу да је кинеска армија у међувремену знатно проширила своје способности и капацитете, већа је вероватноћа да ће Вашингтон изаћи у сусрет свом војнополитичком савезнику.
Куповина „томахавка“ на најочигледнији начин би означила удаљавање Токија од вишедеценијског тумачења устава земље који је донет након окончања Другог светског рата 1947, у којом постоји клаузула да се држава и народ одричу решавања међународних питања силом и држања војске.
Наиме, мада су реалност везана пре свега за Корејски, а онда и Вијетнамски рат, и уопште, оштро идеолошко супротстављање током Хладног рата учинили да Јапан у пракси оформи и одржава оружане снаге упркос поменутим одредбама устава, политички врх земље се из поштовања за пацифистички дух устава деценијама устезао од развоја и набавке офанзивних капацитета за своју армију.
Таква политика до сада је уживала велико одобравање међу грађанством. Влада у Токију ће зато можда морати да претрпи доста муке када је у питању давање коначног зеленог светла за набавку „томахавка“.
Јер, мада владајућа коалиција Либерално-демократске партије (ЛДП) и странке Комеито има убедљиву већину у јапанском парламенту, поверење у владу премијера Фумија Кишиде месецима опада због слабљења домаће валуте јена, инфлације и контроверзи око државне комеморације за трагично настрадалог бившег премијера Шинза Абеа, односно, веза министара и посланика ЛДП-а са злогаласном религијском сектом Унификациона црква.
Извор: РТС
