Piše: Tereza Minjoli
Ko je Klaus-Mihael Kine?
Klaus-Mihael Kine (87) poseduje bogatstvo koje se trenutno procenjuje na oko 42,5 milijardi dolara, što ga čini najbogatijim Nemcem.
Na vrhu liste najbogatijih Nemaca on se naizmenično smenjuje sa dve godine mlađim Diterom Švarcom, osnivačem i vlasnikom Lidla. Kine je rođen u Hamburgu, dok je Švarc poreklom švaba iz Hajlbrona gde i danas živi.
Obojica su tajnoviti ljudi. Međutim, za Švarca to važi za njegov privatni život. Mediji ga nazivaju „nevidljivim milijarderom“: nikad ga niko nije intervjuisao, nema ga ni na jednom video snimku, tek po koja fotografija.
Klaus-Mihael Kine je drugačiji tip. Od 1975. živi u Švajcarskoj. U Nemačkoj ne želi da plaća poreze, ali se rado predstavlja kao mecena i dobrotvor – donirao je milione svojem rodnom Hamburgu za izgradnju Elbfilharmonije, kao i svom omiljenom fudbalskom klubu, HSV. Osnovao je Kühne Logistics University, izgradio luksuzni hotel. Poslednjih meseci je često po medijima jer želi da Hamburgu pokloni i novu operu: kako kaže – šta košta da košta.
Kine je jedini naslednik i većinski vlasnik logističkog giganta (Kühne+Nagel). Takođe poseduje 30 odsto udela u brodarskoj kompaniji Hapag-Lloyd i od 2022. najveći je pojedinačni akcionar Lufthanze. Uz to, ima udele i u kompanijama Fliksbus i Flikstrain.
Tajna koju Kine tvrdoglavo čuva je vezana za istoriju njegove porodice i njegove firme – tokom dvanaest godina nacističke diktature.
Kompanija Kine + Nagel
Avgust Kine i Fridrih Nagel 1890. osnovali su firmu Kine + Nagel u Bremenu i postavili temelje jedne od danas najvećih svetskih kompanija u oblasti transporta i logistike. Posao je dobro krenuo, a samo nekoliko godina kasnije otvorena je i filijala u Hamburgu – na čijem je čelu bio jevrejski trgovac Adolf Mas.
Nakon smrti Fridriha Nagela 1907. firma je u potpunosti prešla u vlasništvo Avgusta Kinea. Kada je i on preminuo 1932. porodični posao su preuzeli njegovi sinovi Alfred i Verner Kine.
A onda je započelo poglavlje o kojem Klaus-Mihail Kine danas nerado govori.
Jevrejski suvlasnik 1933. odstranjen iz firme, 1944. strada u Aušvicu
Tri meseca nakon što su 30. januara 1933. nacisti na čelu sa Adolfom Hitlerom došli na vlast, aprila 1933. Jevrej Adolf Mas – koji je u međuvremenu postao suvlasnik Kine + Nagel – morao je da napusti firmu.
Osam dana nakon što je Mas odstranjen, 1. maja 1933, braća Kine su se učlanila u nacističku partiju – NSDAP.
U denacifikacionim spisima braće Kine, koji su dostupni u arhivima Hamburga i Bremena, nalaze se izjave Alfreda i Vernera Kinea, i zaposlenih u firmi. Oni su tvrdili da nije bilo alternative ni učlanjenju u partiju, ni udaljavanju Adolfa Masa, jer bi u suprotnom firma ostala bez ugovora sa državnim institucijama – na čelu sa kancelarom Adolfom Hitlerom.
Adolf Mas je još 1938. tokom program Jevreja, nekoliko nedelja bio zatvoren u logoru Zaksenhauzen. Onda je krajem 1941. deportovan u logor Terezin, i kasnije ubijen u Aušvicu, verovatno 1944. Tačan datum njegove smrti nije poznat.
Posle rata, Kineovi su tvrdili, a Klaus-Mihail Kine to i danas tvrdi – da je Adolf Mas napustio firmu „prijateljskim dogovorom“. Međutim, Mas nije dobio nikakvu otpremninu.
U monografiji povodom 75-godišnjice firme Kine + Nagel stoji: „U aprilu 1933. Adolf Mas se povlači iz firme kako bi postao suvlasnik veletrgovinske firme svojih rođaka. Alfred i Verner Kine nastavljaju da vode firmu kao jedini vlasnici.“
Kako je firma profitirala od progona i ubijanja Jevreja
Od 1933. firma je uspela da se pozicionira kao transportna kompanija specijalizovana za „selidbenu robu“. Posla je bilo i više nego dovoljno. Jer, ubrzo nakon dolaska nacista na vlast i sa sve većim ograničenjima prava jevrejskog stanovništva, mnogi bogatiji Jevreji odlučili su da napuste zemlju.
Najkasnije od 1935. firma je direktno profitirala od progona Jevreja, organizujući transport preko okeana. Do tada su jevrejske logističke firme već bile „arizovane“, odnosno preuzete od kompanija poput Kine + Nagel.
A od početka Drugog svetskog rata 1939. roba koja više nije smela da bude transportovana izvan zemlje, skladištena je i uskoro je postala unosna za logističare i nacistički režim, koji su je prodavali Nemicama čije su kuće stradale u bombardovanju.
Svake godine priznanje – kao uzorna nacistička firma
Verovatno najmračnija epoha u istoriji kompanije je bila od 1942. pa do kraja rata: firma Kine + Nagel je imala monopol u okviru nacističke „Akcije M“ (M za „Möbel“ – nameštaj), bila je zadužena za transport nameštaja i pokretne imovine Jevreja iz okupiranih zapadnih teritorija u Nemačku. U tim oblastima su nacisti sistematski opljačkali gotovo 70.000 stanova i kuća Jevreja koji su bili deportovani u logore smrti i ubijeni.
Kako je rat odmicao, nameštaj i kućni predmeti više nisu prodavani samo onima čiji su domovi stradali u bombardovanju, već celoj populaciji. Javne prodaje i aukcije „jevrejskog nameštaja“ ili „holandskog nameštaja“, kako su to nazivali u narodu, najavljivane su u lokalnim novinama.
Za nacistički režim ta prodaja nije bila samo način da dođe do novca. Time se održavao moral ratom iscrpljenih Nemaca, a istovremeno su mnogi civili postajali nesvesni saučesnici nacista.
Između 1939. i 1945. firma Kine + Nagel svake godine je dobijala „Gau-diplomu“ kao „ uzorna nacistička firma“ za „izvanredne zasluge“.
Posle rata: Prvo okarakterisani kao „veliki nacisti“, pa zahvaljujući Britancima – ništa
Posle rata, Alfred i Verner Kine morali su, kao članovi NSDAP i profiteri tog vremena, da prođu kroz proces denacifikacije. Iako su u početku – kako se navodi u denacifikacionim dokumentima iz Hamburga – okarakterisani kao „veliki nacisti“, braća nisu kažnjena i ubrzo su mogli da nastave s radom.
Objašnjenje za to donosi pismo iz iste dokumentacije. U pitanju je dopis britanske obaveštajne službe, označen kao „strogo poverljivo“, datiran 17. februara 1948. u kojem se američkom denacifikacionom komitetu u Bremenu nalaže da se „gospodin Alfred Kine denacifikuje i svrstava u kategoriju koja mu omogućava da nastavi vođenje svoje firme“.
Od tada su Kineovi zvanično smatrani običnim sledbenicima nacističkog režima i izbegli su bilo kakvu krivičnu odgovornost.
Alfred Kine je 1952. postao je glavni vlasnik i jedini direktor firme Kine + Nagel. Brat Verner je emigrirao je u Južnu Afriku, gde je sredinom pedesetih godina preminuo.
U službi nemačkih obaveštajaca?
Stručnjak za obaveštajne službe Erih Šmit-Enbom smatra da je firma Kine + Nagel, poput mnogih drugih firmi koje su poslovale sa inostranstvom, nakon rata služila kao paravan za Organizaciju Gelen, preteču nemačke Savezne obaveštajne službe (BND) koja je nastala 1956.
To je bila situacija u kojoj su obe strane imale koristi: Obaveštajna služba je iskorišćavala široku poslovnu mrežu kompanije, dok je Alfred Kine mogao nesmetano da nastavi da je vodi.
Klaus-Mihael Kine i firma Kine+Nagel
Klaus-Mihael Kine u očevi firmu je ušao 1958. Potom je sa samo 29 godina, 1966. postao direktor i ubrzo sedište firme prebacio u Švajcarsku. Danas je njen počasni predsednik, dok Fondacija Kine, jedna od najvećih u Evropi, drži preko 50 procenata vlasništva nad kompanijom.
Klaus-Mihail Kine nema dece. Kompanija je njegovo nasleđe – i on ga i dalje štiti.
U izjavi za istraživački tim ARD emisije Reške Fernsehen, Kine je 2025. rekao: „Smatram da su moj otac i stric pod tadašnjim okolnostima dobro proveli našu kompaniju kroz Drugi svetski rat.“
A portparol kompanije Kine+Nagel je na upit novinara izjavio: „Kompanija je svoju ulogu u periodu nacizma temeljno i kritički preispitala i obradila.“
Kompanija je više puta isticala da su njihovi „arhivi u glavnim filijalama u Bremenu i Hamburgu […] uništeni tokom Drugog svetskog rata.“
Međutim, studiju koju je još 2014. naručio Handelsblatt Research Institute, Klaus-Mihail Kine je navodno odbacio rečima: „Moj otac nije bio nacista“ i do danas blokira njeno objavljenje – kako piše autor Dejvid de Jong u članku za američki Vanity Fair.
Mnogi nemački milijarderi su profiteri nacističkog perioda
Kompanija Kine + Nagel, kao i porodica Kine, nikako nisu jedini nemački milijarderi koji su profitirali tokom nacizma. Pored porodica Kvant i Klaten, Porše-Pih, Flik, Etker i fon Fink, Klaus-Mihail Kine se nalazi u društvu naslednika milijarderskih imperija čije porodično bogatstvo potiče iz vremena nacističke ere.
Za razliku od mnogih velikih kompanija koje su u međuvremenu odlučile da se javno suoče sa svojom prošlošću, Klaus-Mihael Kine odbija da to učini i 80. godina od kraja Drugog svetskog rata.
Izvor: Dojče Vele
