Уједињене нације позивају да се област технологије уреди на начин који би онемогућио да уређаји убило ком тренутку замене наставника који упутства даје ‘лицем у лице’
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) поново је затражила једнак приступ образовању за све.
У среду је објавила Извештај о глобалном праћењу образовања за 2023. годину.
„Поједине технологије подржавају поједине начине учења у одређеном смислу“, наводи се у извештају.
„Али не подржавају учење када се уређаји дотрајали и они никада не могу да раде без наставника.
„Ставите потребе ученика на прво мести и подржите наставнике.
„Онлајн везе нису замена за људску интеракцију“, додала је генерална директорка УНЕСКО Одри Азуле.
Привремено решење
У извештају УНЕСКО-а признаје се да је технологија спречила ‘слом образовног система’ током пандемије корона вируса, али се додаје да су многи били остављени на цедилу.
Онлајн наставу током пандемије није похађало најмање пола милијарде ученика широм света, углавном сиромашни и они који живе у сеоским подручјима.
А дигитална дивиденда тек треба да постане стварност за многе ученике.
Свака четврта школа на свету нема електричну енергију, напомиње се у извештају.
„Мобилно учење је само привремено решење док се не омогући приступ свим врстама образовања и садржаја за учење“, рекао је Мано Антонинис, аутор извештаја.
Касније је у разговору за ББЦ Антонинис признао да дигитални уређаји попут мобилних телефона могу да представљају уже за спасавање угроженим групама, нарочито избеглицама.
По његовом мишљењу, то је ванредна мера, а не замена за традиционалну наставу.
„Екстремни случај су, наравно, девојчице у Авганистану којима је школовање забрањено.
„Али поједине настављају да похађају тајне школе, од којих неколико држи наставу онлајн“, рекао је он.
„Ако занемаримо овај изузетак, треба да размишљамо о томе како у ванредним ситуацијама наставу прилагодити ширем интересу, а не интересима организације која нуди решење“.
Други изазов је, напомиње Антонинис, чињеница да онлајн садржаји нису у складу са националним образовним програмима.
„Велика већина садржаја је доступна на енглеском и због тога су неупотребљиви за оне који се образују на њиховом матерњем језику“, објаснио је он.
„Такође, постоји врло мало упутстава о томе које од тих апликација су заиста релевантне и одговарајућег квалитета“.
Додатни проблем је што се мишљење ученика и наставника не узима у обзир приликом израде ових апликација, нити постоји могућност за пружање повратних информација.
У извештају се наводи да се користи технологије умањују кад је она дотрајала или се употребљава без упутства наставника.
На пример, додела рачунара ученицима не побољшава исходе учења, пише у извештају.
Додаје се да је због наглих промена у развоју технологије тешко проценити користи њихове примене.
У извештају се такође напомиње да велики број студија о исходима учења обично спроводе компаније које продају те уређаје.
Одсуство прописа
Други проблем је одсуство прописа.
Само трећина земаља има законе о заштити података о личности.
УНЕСКО каже да не подстиче на одупирање промени која се дешава, али да не треба све промене сматрати напретком.
„Учење о технологијама не значи да технологије треба да користимо за представљање градива.
„У извештају се оправдано постављају питања о томе како се технологије примењују о образовању.
„Већина дигиталних технологија није намењена образовању“, напоменуо је Антонинис.
Али је брзо додао да „извештај ни на који начин не указује да земље треба или чак могу да не прихвате технолошку промену“.
У документу се владама саветује да то чине обазриво.
„Извештај позива законодавце да пажљиво размотре да ли постоје докази да употреба технологија заиста побољшава учење.
„Нажалост, докази су слаби и понекад пристрасни“, рекао је он.
„Сматрамо да само зато што нешто може да се уради значи и да треба да се уради“.
Извор: BBC на српском
