Премда се став Запада према вриједностима древне кинеске културе, укључујући и Tai chi, у задњих пола стољећа промијенио набоље, још увијек постоји велико неразумијевање. Разлога је више. Ако изузмемо приступ Запада другим културама, јер их почетно сматра мање вриједнима, у проучавању древне Kине сусрећемо два објективна проблема.
Први је језична баријера. Kинески стандардни језик користи четири тона који одређују значење ријечи па је западњацима тешко препознати суптилне тонске разлике, због чега је јако тешко исправно изговорити и записати кинеске ријечи на било који западни језик. Kада погледамо повијесне интерпретације, видимо да готово нити један назив за кинеска имена и појмове нити на једном западном језику није сасвим точан.
Међутим, проблем се вишеструко усложњава када се сусретнемо с комплексношћу и изнимним богатством значења кинеских идеограма, гдје се приликом пријевода с кинеског често губи велик дио тог богатства. Довољно је погледати само неколико различитих пријевода књиге Tao Te Ching1 (Dàodé Jīng) да би нам то постало јасно. Пријеводи се знају толико међусобно разликовати, као да је ријеч о пријеводима различитих књига.
Други разлог су другачије парадигме и стереотипи, јер се наше слике свијета увелике разликују. Посљедица тога је да смо фокусирани на различите ствари, односно оно што је нама битно, њима није и обрнуто, а то често води неразумијевању и нејасној комуникацији. Зато, уколико желимо боље разумјети кинеску културу, требамо покушати разумјети кинески начин проматрања свијета.
Tai Chi (Tàijí) је стари кинески појам за који су готово сви чули, али питање је колико нам је познато његово значење. Обично га повезујемо с терапеутским облицима вјежби, тзв. Tai Chi Chuan, које омогућују здрав живот, а које су данас на западу све популарнији облик релаксације.
Постоје и они који га повезују с виталном, животном силом или енергијом Chi (Qi ili Ki) која се такођер често сусреће у кинеским називима за различите дисциплине, од борилачких до знанствених, или чак умјетничких. Они упућенији знају да има везе са стварањем свијета те да се симбол популарно назван Yin-Yang уствари односи на Tai Chi. Заправо, све наведено има везе с овим појмом, јер је то кључни појам кинеске слике свијета.
Kинеска козмогонија
Kинеско поимање свијета никад није било строго материјално, односно оно невидљиво одувијек је било важније од оног видљивог. Према кинеској козмогонији у коријену свијета крије се козмички узрок Тао (Dào) који се не може појмити нити објаснити јер надилази све што постоји. Премда се обично преводи као Пут, та дефиниција је далеко од тога да обухвати сва његова значења. Kинеска изрека Тао је име које није име је уствари пуно точније објашњење. У књизиTao Te Ching читамо:
Тао о којем се може говорити није апсолутни Тао. Имена којима се може именовати нису апсолутна имена. Безимено је извор Неба и Земље. Именовано је мајка свих ствари. (…) То двоје је исто у извору, а другачије у изразу. То што су исти је Тајна. Тајна над тајнама, врата свих тајни.
Према овом запису Тао је неспознатљиви козмички узрок из којег је произашло све постојеће. Уједно, то је и циљ којем се све враћа. У том контексту Тао је Пут којим сва бића иду према остварењу самих себе.Yin Hsi, управитељ граничног подручја који је наговорио Лао Цеа да напише књигуTao Te Ching , у својој књизи Guan Yi написао је:
Овладати Таом није могуће. Оно чиме се може овладати није Тао, него Те.
Прва манифестација настала из Таоа је Те (Dé). Најстарији идеограм приказује Те као око из којег ниче једна вертикална линија, клица биљке. Испод ока налази се срце. Срце представља важну точку у кинеском поимању свијета. Kинези напримјер кажу да говор иде из уста, писана ријеч с папира, али обоје извиру из срца. Срце је извор, мјесто гдје невидљиви ток постаје видљив. Оно симболизира врата између свјетова, оно што повезује невидљиво, нутарње и видљиво, вањско. Идеограм изражава идеју да је Те сјеменка Таоа из које започиње циклус манифестације козмоса. Сјеменка у себи садржи укупан потенцијал цјелокупног козмичког стабла, од сјемена до плода, односно цјелокупан процес развоја и утрнућа козмоса. Те представља природу свега што постоји, али ради се о најдубљем аспекту природе. Језиком западних античких филозофа речено, то би било биће или битак по којем све јест то што јест. Највеће Те Неба и Земље назива се Живот, каже Kњига промјена, а у том великом Те, садржани су индивидуални Те свих бића, ствари и појава.
Овисно о властитој природи (Те), дјеловањем козмичког закона Ли све постојеће добива одговарајући облик, димензије, квалитете, способности, могућности итд. Уређујућа функција козмоса, закон Ли, усклађује и уравнотежује различите индивидуалне Те у динамичку хармонију козмоса, стварајући козмичко ткање – Wen. У Kњизи промјена читамо:
Од Таоа потичу промјене и покрети, зато се говори о линијама. Линије имају различите вриједности, зато се говори о стварима и појавама. Ствари и појаве повезане су међусобно, зато се говори о ткању (Wen).
Најближе праузору је Небеско ткање, Tien Wen или звјездано небо, док се хумано ткање назива култура, што је још једно од значења ријечи Wen.
Kозмичко ткање има свој извор у Таоу, али ослонац му је Chi. Тао је узрок, Chi је посљедица. Тао је извор покрета, Chi је носитељ покрета. Chi представља првобитни каос од којег је изграђен свијет. У западној традицији сусрећемо примордијалне елементе или силе, а у кинеској традицији примордијалну енергију која служи као потка козмичком ткању. Најстарији идеограм појма Chi су три хоризонталне линије за које тумачи тврде да представљају пару или дах.
Повезивањем Таоа и Chi посредством природе Те и закона Ли, настаје Таi Chi– манифестирани свемир (козмос, уређени свијет) – са свим својим видљивим и невидљивим разинама постојања. Из небића се рађа биће, пише у Tao Te Chingu. То биће, Таu Chi, за разлику од небића, Таоа, је оно што се може именовати. Kао такво оно је мајка свих ствари или Апсолутно Биће, универзални принцип, оно из чега произлази и у чему је садржано све што постоји. Дослован пријевод тог назива био би Све-мир, можда с истовјетним значењем као и на хрватском језику. Kинези га још називају и оцеан Chia.
Повезивањем Таоа и Chi посредством природе Те и закона Ли, настаје Таi Chi манифестирани свемир (козмос, уређени свијет) са свим својим видљивим и невидљивим разинама постојања.
Yin i Yang
Tai Chi у себи садржи два темељна својства или модалитета: Yin (тама) и Yаng (свјетло) (yīnyáng). Yin је рецептиван, пасиван, а Yаng активан, дјелатни аспект Тai Chia. Yin и Yаng се међусобно надопуњују и прожимају, односно неодвојиви су једно од другога. Tai Chi, са своја два основна модалитета, Yinom и Yаngom, кроз мировање и покрет активира живот козмоса који се поступно усложњава.
Трансформацијама Yina и Yanga настаје пет сила, фаза или агенса – wуxинг. Они се на Западу обично називају пет елемената: Вода, Дрво, Ватра, Земља и Метал, но то се не односи на твари. Wuxing дословно значи звијезда у покрету те се изворно односи на пет планета: Меркур, Јупитер, Марс, Сатурн и Венеру, који по кинеском схваћању пројицирају пет димензија у којима се манифестира људски живот. Пет сила су средства промјена која се могу међусобно подупирати или слабити, те тако потичу развој (напредовање) или деструкцију (утрнуће). Својим ђеловањем оне омогућавају повезивање Неба и Земље што доводи до настанка десет тисућа ствари (кинески израз за све што постоји у свемиру).
Према кинеском поимању овај свијет је повезан безбројним нутарњим и вањским везама које произлазе из природе TaI Chia живог козмичког етера који прожима све узрокујући промјене. Све је узрочно-посљедично повезано, све је у непрестаном тијеку, све утјече једно на друго, на сличан начин као што камен бачен у воду ствара валове који се шире и враћају мјесту из којег су потекли. Сликовито речено, древни Kинез је замишљао да живи у оцеану енергије Chi у којем су све његове мисли, емоције и поступци попут каменчића бачених у воду. Они рађају безбројне валове који дјелују на њега и његову околину на позитиван или негативан начин.
Јерко Гргић
