„Nismo mi ti koji guramo Zapad u taktički poraz, već njegove sopstvene greške i dosadašnja nesposobnost da poboljša svoj unutrašnji poredak. Ali, to ne znači da se to neće dogoditi u narednih 15-20 godina”
Izjave pojedinih američkih zvaničnika da antiruske sankcije dovode do nepoželjnih posledica po same SAD i njihove kompanije – zajedno sa stalno pokretanom temom slabosti ukrajinskog režima – sugerišu da će zapadni političari uskoro tražiti kompromis sa Rusija. Međutim, takva razmišljanja zaslužuju nekoliko ozbiljnih upozorenja.
Najvažnije od njih je da se greška SSSR, koji je sredinom sedamdesetih poverovao u slabljenje Zapada, ne sme ponoviti. Po narodnom predanju, knez Grigorij Orlov je posle Česmenske pobede nad turskom flotom poslao u Sankt Peterburg depešu čiji je tekst počinjao rečima: „Gospod je bio milostiv, Carice matuško, našla se eskadra lošija od naše.”
Čak i ako u narednim godinama Rusija uspe u konfrontaciji sa silama Zapada, to ne znači da će taj uspeh biti potpuno zaslužen i da je vreme da nađemo svoju unutrašnju harmoniju. Naša spoljnopolitička dostignuća u velikoj meri su rezultat fundamentalnih problema sa kojima se SAD i njihovi saveznici suočavaju u ekonomiji, kao i na nivou svojih političkih sistema.
Već sada treba shvatiti da sve to nije zasluga Rusije, iako pojedinačne odluke – kao što je, na primer, prebacivanje trgovine energentima u rublje – zaista dovode Zapad u neobičan položaj. Zasluge Rusije su i čvrstina i doslednost povodom „ukrajinskog pitanja”. Stoga bi najalarmantnije bilo da sebi pripišemo dostignuća koja su u stvari rezultat objektivnog toka istorije.
Moramo jasno da shvatimo da uprkos činjenici da je naša stvar pravedna, nismo mi ti koji guramo Zapad u taktički poraz, već njegove sopstvene greške i dosadašnja nesposobnost da poboljša svoj unutrašnji poredak. Ali, to ne znači da se to neće dogoditi u narednih 15-20 godina. A onda će se Rusija, ako bude oslabljena, suočiti sa spremnijim i ništa manje odlučnim neprijateljem nego sada.
Globalna igra, koja je počela da se vrti velikom brzinom nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, trajaće još dugo – i uopšte ne treba računati na nastupanje bilo kakvog trajnog stanja.
Protivnici Rusije će se u narednim mesecima suočiti sa takvim problemima da će neizbežno morati da nađu prostor za taktički kompromis. Vrlo je verovatno da će u okviru tog kompromisa ukrajinski problem u svojoj najvažnijoj dimenziji, povezan sa direktnim pretnjama ruskoj bezbednosti, nekako biti rešen ili bar – delimično rešen.
Ukrajinski problem najverovatnije neće biti moguće rešiti bez sveobuhvatnog i dugoročnog rada na promeni svesti ukrajinskog društva. Problem će postojati čak i ako Ukrajina bude svedena na površinu od samo 2 kvadratna kilometra. I tolika država sa mentalitetom dosadašnje Ukrajine biće pretnja.
Niko nam ne obećava mir. Praktično svi posmatrači ne sumnjaju da će većina mera ekonomskog rata protiv Rusije posle, uvedenih 24. februara, ostati na snazi i da će biti usmerena na postupno davljenje ruske države i stanovništva.
Možda će taktičko povlačenje Zapada u Istočnu Evropu biti praćeno ukidanjem ili ublažavanjem onih „sankcija” koje najviše štete Amerikancima i samim Evropljanima. Ali se kurs borbe protiv Rusije nikada neće promeniti. Sve dok ruska država zadrži svoj suverenitet, što znači – zauvek.
Ova borba će biti jedan od najvažnijih faktora strukturisanja međunarodnog poretka u narednim decenijama. Treba imati na umu da Zapad uglavnom ima običaj da igra na duge staze, a taktički neuspeh u sprovođenju najagresivnijih planova neće biti razlog za ozbiljnu reviziju njegovog ponašanja.
Štaviše, Amerikanci i Evropljani imaju iskustvo u rešavanju unutrašnjih problema da bi zadržali konkurentske prednosti i sposobnost da nateraju ostatak sveta da sledi njihova pravila.
Alternativa unutrašnjoj mobilizaciji za Zapad je samo rasplamsavanje globalnog nuklearnog rata koji bi uništio celo čovečanstvo. A to se tamo ne vidi kao izlaz, pošto racionalna zapadna civilizacija isključuje samoubilačke odluke. Bilo bi krajnje neozbiljno misliti da će ovakva situacija trajati još dugo.
Nakon što Rusija pobedi u Ukrajini i prebrodi prvi talas ekonomskog rata sa Zapadom, sukob će postati hroničan. To znači da će spoljna politika – čiji će smisao biti u borbi protiv Rusije i Kine a za globalnu moć i resurse – ponovo postati u SAD i Evropi delo talentovanijih i obrazovanijih ljudi od sadašnjih.
Sada je Zapad paralizovan dogmatskom percepcijom političke stvarnosti – života u svetu izgrađenom na ruševinama Hladnog rata. Ali, u životu naše generacije, sve se može promeniti.
Sada imamo posla sa Zapadom u vreme njegove najveće slabosti u odnosu na prethodne decenije. Zapadna Evropa ni posle Drugog svetskog rata nije bila u ovakvom intelektualnom siromaštvu kao sada, a da ne govorimo o Sjedinjenim Državama, za koje je sredina 20. veka bila početak procvata. Ali, ovo neće trajati u nedogled.
Rusija i Kina će se kroz 15-20 godina vrlo verovatno suočiti sa drugačijim Zapadom – a ne sa grupom besmislenih brbljivaca ili lopova, kakve gledamo sada, već sa sasvim ozbiljnim političarima, odlučnim da se bore. Njihovi ciljevi se neće promeniti – samo će metodi biti novi.
Autor Timofej Bordačov
Izvor Fakti, 19. jun 2022.
