Субота, 6 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 5Политика

Шведска и Финска у НАТО-у, неизбјежност или нови окидач у руском комшилуку

Журнал
Published: 16. април, 2022.
Share
SHARE

Окидач за специјалну операцију, како је руски председник назвао напад на Украјину, била је њена жеља да уђе у НАТО. Исту намеру сада показују још неке руске комшије. Пре свега Шведска и Финска.

Јанс Столенберг, (Фото: Блумберг)

Ако би Финска ушла у Северноатлантски савез, копнена граница НАТО-а са Русијом, удвостручила би се на 2.600 километара. Шведски и фински војници већ су учествовали у операцијама Алијансе у Авганистану. Од 2015. обе земље блиско сарађују и са САД у опремању и обуци војника.

„У току су разговори владе и парламентарних странака о анализи нове безбедносне политике, који се морају завршити до 31. маја. Можда буду готови и раније“, истиче Магдалена Андерсон, премијерка Шведске.

Хелсинки најављује да ће о чланству одлучити у наредних неколико недеља.

„Разлика између статуса партнера и члана врло је јасна и остаће таква. Не постоји други начин да се добију безбедносне гаранције осим кроз заједничку одбрану коју НАТО гарантује чланом 5“, напомиње Сана Марин, премијерка Финске .

Санкт Петербург је од Финске удаљен тек 150 километара.

„Озбиљно бисмо ојачали копнене снаге и ПВО, распоредили бисмо знатне поморске снаге у водама Финског залива. У том случају више неће бити могуће говорити о било каквом ненуклеарном статусу Балтика – равнотежа мора да се успостави“, каже заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев.

Порука стиже и из седишта НАТО-а у Бриселу – обе земље су спремне да приступе, због, кажу, дугогодишње успешне сарадње.

„И Финска и Шведска су неформално неутралне, не постоји нити један закон нити међународни споразум који њих обавезују да оне буду неутралне државе. Треба нагласити да су од 2014. године обе државе ојачале своју сарадњу са НАТО-ом, ово је уствари само фомализација и прелазак на неки виши ниво од оног који тренутно имају“, указује Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове ИСАЦ фонд.

Александар Митић, научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду сматра да је са друге стране јасно да је за Руску федерацију свако ширење фронта, а сада се, додаје, већ може говорити о фронту, јер ако постоји један тотални хибридни рат који се води против Руске федерације може да се каже да би ширење границе НАТО-а, односно дуплирање те границе значило итекако велики безбедносни изазов за Руску федерацију.

И Шведска и Финска су чланице Европске уније од 1995. године. Шведска у ратове није улазила од Шведско-норвешког рата 1814. године, када је прихватила политику неутралности, док је Финска неутрална од 1948. године.

Игор Топаловић

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Lying is a patriotic duty – да ли тако мора у рату?
Next Article Владика Теодосије: Косово и Јасеновац су наш Велики Петак, али и Васкрс!

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Гаврило Дожић – патријарх који је увијек био уз свој народ

За вријеме Првог, као и за вријеме Другог свјетског рата није желио нигђе бјежати него…

By Журнал

Милош Лалатовић: Трећи свјетски рат -,,мит или стварност“

Пише: Милош Лалатовић Већ од завршетка Другог свјетског рата и свих ужаса са њим, а…

By Журнал

Шта све Курц открива у аутобиографији – од бабе, Лауде и Путина до афера у влади

Књига под називом „Разговарајмо о политици” је од данас у књижарама широм Аустрије и у…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 2Политика

Деца комунизма

By Журнал
Насловна 3Политика

Хеџис: Саучесник у геноциду

By Журнал
МозаикПолитика

Први критички чланци о зеленском у западним медијима: Тамна страна Хероја

By Журнал
МозаикНасловна 3ПолитикаСТАВ

Израелско признање мароканског суверенитета над Западном Сахаром, потез са широким импликацијама

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?