Нова студија Ројтерса упозорава да све више људи избегава медијске садржаје. А у многим земљама поверење у новинарство наставља да опада. То је опасно за демократију, сматра Мартин Муно.
Када се појаве академске студије о медијима, то обично занима само новинаре. Али времена су све само не нормална. И зато је садржај Digital News Report који је управо објавио Ројтерсов институт за студије новинарства погодан да узбуни знатно више људи а не само медијске професионалаце.
Ова студија једном годишње бележи тренутне трендове у употреби медија у 46 земаља, а налази ове нове се могу сажети у три тврдње.
Три четвртине Американаца не верује медијима
Прво: све више људи намерно избегава да гледа, слуша или чита вести – у Бразилу 54 одсто, а у Великој Британији 46 одсто. У САД, Ирској и Аустралији, више од 40 одсто испитаника такође је рекло да није гледало вести. Једна млада Британака каже: „Избегавам вести о политици. Иначе се осећам тако безначајном. Осим тога, моји ставови ионако нису битни“. Многи људи, посебно млади, такође кажу – да не разумеју садржај вести.
Друго: У многим земљама национални медији и даље губе поверење. Највеће неповерење је у САД – само 23 одсто каже да верује медијима. Међу конзервативцима – само 14 одсто. Али има и охрабрујућих примера: у Данској, на пример, 69 одсто верује својим медијима – повећање од четири одсто.
Треће: Значај традиционалних медија опада. Нарочито млади људи добијају информације углавном са друштвених мрежа и претраживача. Нарочито на Тајланду, Филипинима и Кенији, друштвени медији су главни извор информација. И овде ТикТок и Инстаграм постају све важнији, Фејсбук је већ дуго у паду.
За демократско учешће је потребно знање
Управо је мешавина избегавања вести и неповерења разлог за забринутост – чак и ако су неки од наведених разлога за то разумљиви. После две године пандемије, ко од нас није рекао: „Не могу више да слушам сва та корона срања“?
Али постоје два добра разлога да наставите да се информиште преко реномираних медијих кућа – ако сте заинтересовани за учешће у демократији. Јер, демократија се заснива на размени рационалних аргумената и конструктивној расправи о томе шта је прави пут. За учешће у тој расправи је потребно знање. Није случајно да ауторитарно друштво иде руку под руку са ограничењем слободе информисања.
Агресорски рат Владимира Путина није случајно повезан са радикалном цензуром – гласови који описују овај рат као бесмислен и штетан за Русију су угушени у корену, као и демонстрације.
Цензура и све веће ограничавање слободе иду руку под руку. Било у Хонг Конгу, Мађарској или Пољској.
Јер углавном су медији ти који разоткривају лажи властодржаца. Најновији пример су лажне изјаве британског премијера Бориса Џонсона да у његовој званичној резиденцији није било великих журки током локдауна. (Међутим, оно што се променило – сваки премијер или премиејрка пре њега због тога би поднео оставку.)
Свако ко избегава да чита вести мора бити свестан једне ствари: живот у свету се врти даље, а да ми то не примећујемо – било да су то ратови или глад, климатске промене или инфлација. Само они који то знају могу нешто и да ураде. Ко скреће поглед, забија главу у песак, врши неку врсту аутоцензуре – и стога је слеп за оно што долази.
И ми новинари сносимо одговорност
Али за овакав развој догађаја смо криви и ми новинари. Наше извештавање не сме бити ограничено на описивање негативних ствари – све више мора бити осмишљено тако да покаже начине на које наш свет можемо учинити бољим местом. Ова врста „конструктивног новинарства” све више добија на значају – и, на срећу, у редакцијама има све више присталица.
И све сложенији свет морамо да учинимо лакшим за разумевање. То што се млади све више окрећу од медијских садржаја јер их не разумеју је знак упозорења. Потребно нам је више формата у којима се догађаји објашњавају једноставно и уверљиво.
Ако успемо да произведемо више садржаја оријентисаних на објашњавање и решења, али и забавних чланака, видео снимака или подкастова, онда би Ројттерсов извештај за 2023 могао поново да буде мало оптимистичнији. Међутим, ако се овако настави, демократија ће бити озбиљно угрожена.
Извор: Дојче Веле
