Политичке карте се снова морају промијешати, јер се политичари морају држати под сталном пресијом и страхом од губитка гласова. Иначе, умију полуђети од самољубља и лако поништити жеље и стремљења народа.
Страхиња Булајић је један од ријетких људи ДФ-а који има тај неопходни баланс у политици, који може саслушати супротно мишљење и правити нове закључке. Зато је повлачење из парламента и са функције потпредсједника Скупштине савршено образложио, разложивши ситуацију „по полицама“.
Нажалост, генерална политика „лидера ДФ“ је била катастрофална гдје су слиједиле грешке за грешком.
На концу су изгубили контролу над ситуацијом, што је било закономјерно и потпуно очекивано, иако то нису жељели видјети. Остало им је да трепћу и да се чуде.
Сада када су опет у „вјечној опозицији“ имају могућност да поново прочитају шта су им критичари говорили, упозоравајући их да иду ка провалији, политичком самоубиству и тоталној маргини политике.
Умјесто да саслушају критичке мисли, слали су ботове да им нико не омете срљање и сигурно мјесто на дну понора.
И још ће рећи, да се „осјећају лидерима“.
Да, лидери мрке капе, зле прилике и објешених бркова. Ником такви потребни. Одлични за одбацити.
Политичке карте се снова морају промијешати, јер се политичари морају држати под сталном пресијом и страхом од губитка гласова. Иначе, умију полуђети од самољубља и лако поништити жеље и стремљења народа.
Војин Грубач
Извор: Фејсбук
