Првобитно замишљени као места једнакости и социјалне правде, кибуци су се данас претворили у мете за организације попут Хамаса
Од свог настанка у првој деценији 20. века, кибуци су постали симбол нације која се бори да уравнотежи своје социјалистичке идеале са геополитичком реалношћу. Али данас се ова насеља суочавају са изазовима незамисливим за њихове осниваче, укључујући нападе палестинских милитантних група попут Хамаса.
Све је почело са првим кибуцем по имену Деганија, основаним између 1909. и 1910. у близини Галилејског мора. Дванаест избеглица – већина без искуства у пољопривреди – побегло је од антисемитизма у Европу и кренуло у изградњу утопијског аграрног насеља у тадашњем Отоманском царству.
Упркос почетним потешкоћама, заједница је напредовала, претварајући сушну али плодну земљу у успешан колектив. У року од неколико деценија, Деганија се проширила на 60 кућа и неколико јавних зграда, извозећи широк спектар пољопривредних производа.
Током прве половине 20. века, кибуци су се умножили и одиграли виталну улогу у економији Израела, отелотворујући спој социјализма и ционизма. Али, као и сваки идеализовани систем, ни кибуце нису заобишли проблеми. Временом се Израел трансформисао, а његова економија је постала стабилнија, а улога кибуца у друштву почела је да се мења. Иако и даље представљају значајан сегмент, они више немају исту економску или културну тежину коју су некада имали.
Колективно власништво је можда најпознатија карактеристика кибуца. Овде се земља, ресурси и средства за производњу деле међу свим члановима. Ово власништво заједнице омогућава да кибуци буду самодовољни, а ресурси се редистрибуирају у складу са потребама заједнице.
Ова колективна филозофија је на много начина, директно побијање капиталистичког индивидуализма. У кибуцу се не деле само ресурси, већ и радна снага. Равноправна расподела посла значи да сваки члан има интегралну улогу у функционисању заједнице. Не постоје шефови или запослени, само колеге који раде на заједничком циљу.
Овде су сви једнаки у економском и социјалном погледу. Не постоје разлике у платама, а бенефиције и ресурси су равноправно распоређени. Овај ниво економске једнакости је ретка појава у већини модерних друштава и појачава посвећеност кибуца социјалистичким идеалима.
Неизвесна будућност
Иако многи становници кибуца заговарају мир и суживот, то их није заштитило од насиља. Недавни напади Хамаса погодили су неколико ових заједница. Рањивост ових мирних локација на оружане нападе наглашава тешку реалност живота у области сталне напетости.
Кибуц је прошао кроз многе трансформације током своје историје. Од бастиона социјализма и ционизма, многи су морали да се прилагоде модерном времену, прихватајући одређене аспекте капитализма и смањујући његов колективистички фокус. Њихова будућност је неизвесна, посебно уз континуирану претњу насиљем у региону. Али оно што је неоспорно је да су кибуци огледало сложености и контрадикторности Израела.
Извор: National Geographic Serbia
