Појединим улицама доминирају плакати на којима је млади СДП-овац Ирфан Ченгић са ефектном поруком “Нова енергија за Стари Град”. Избори ће, наиме, бити одржани у општини Стари Град која обухвата Башчаршију, Бистрик, Вратник и још неке живописне дијелове града, а расписани су након што је опозван претходни начелник, Ибрахим Хаџибајрић, а опозван је јер је претходно ухапшен због сумњи на криминал, злоупотребу службеног положаја и слична сродна кривична дјела.
Брза телефонска мини-анкета на узорку од десетак испитаника из Републике Српске, међу којима су биле и неке колеге, открила је да деведесет одсто њих појма нема да ће у Старом Граду бити одржани избори. Сличан проценат је оних који не знају ко су Ченгић и Хаџибајрић, а било је и оних који нису знали да у Сарајеву уопште постоји општина Стари Град. Локална ствар, рекли би циници. Јер зашто би неког из Бањалуке требало да интересују избори у некаквој сарајевској општини.
Истина, јер Бањалучане, готово 50 одсто њих, не занимају ни избори у њиховом граду. Али ако се одмакнемо од локалног нивоа, па пређемо на федерални, истој оној групи испитаника у нешто мањем проценту, додуше, на питање ко је премијер тог ентитета прво ће се појавити огроман упитник над главом, дио њих ће рећи – Фадил Новалић, ваљда јер је толико дуго, безмало осам година, био у фотељи, а тек они одлично информисани рећи ће да је то Нермин Никшић.
Дакле, за познавање основних прилика у ФБиХ потребно је да будете одлично информисани. Због чега цијела ова прича?
Због закључка да већину становништва Републике Српске уопште не занима шта се догађа у сусједном ентитету. Готово да више познају прилике на руско-украјинском фронту, него у другом дијелу земље у којој живе. У том ритму се, већином, понашају и медији па ту постоји узрочно-посљедична веза. У Републици Српској је немогуће видјети тему која се тиче искључиво ФБиХ на насловним странама, у ударним минутама или на клик-два од фронтпејџа на порталима. Чак ни вијест да је за селектора фудбалске репрезентације БиХ именован Саво Милошевић, легенда српског фудбала, није нешто претјерано много одјекнула. Истовремено, Милорад Додик је главна “звијезда” тамошњих медија, догађаји из Српске пуне насловнице, а јавни сервис сваку другу дијалошку емисију посвећује темама из Бањалуке.
Биће да њих у Сарајеву интересује шта се збива у цијелој земљи, док ми гледамо само у своје двориште што опет може да доведе до приче о унитаристима и сепаратистима, али то је мање битно. Оно што ће остати мистерија јесте како је могуће да људи попут Жељка Комшића или Дениса Бећировића, и поред силног бомбардовања федералне јавности збивањима у Републици Српској, не може да провали колико је бескорисно упуштати се у прегласавање или било какве сличне работе.
Извор: glassrpske.com
