Хенри Кисинџер, који је прошлог 27. маја прославио свој 100. рођендан, тек је друга велика личност у америчком спољнополитичком естаблишменту која је тако дуго живела.
(Фото: The Japan Times)
Џорџ Кенан, аутор “Дугог телеграма” из Москве, визионар који стоји иза стратегије обуздавања хладног рата и планер политике који је у свом врхунцу био још утицајнији него што је Кисинџер био под председницима Никсоном и Фордом, умро је у марту 2005. у доби од 101. Кенан је 1997. упозорио да је потез Клинтонове администрације да прошири НАТО на границе Русије ужасна грешка америчке политике у читавој постхладноратовској ери.
Сада знамо да је Кенан био у праву у вези са ризицима. Кисинџер је више фокусиран на Кину, што није изненађујуће за човека који је 1971. направио своје чувено тајно путовање у Пекинг којим је отворио пут историјској једнонедељној посети Ричарда Никсона 1972.
Ривалство
У својим интервјуима и јавним обраћањима од почетка ове године Кисинџер је наговестио и да је Украјина готово споредна ствар. Далеко озбиљније, по његовом мишљењу, је кинеско-америчко ривалство. То може довести до рата у ери сличној оној која је претходила Великом рату, без јасно дефинисаних правила за решавање ривалитета између великих сила.
Забринут због путање америчко-кинеских односа, он је 17. јула кренуо у четвородневну приватну посету Пекингу, што је фасцинантан подвиг за човека његових година. Добио је третман црвеног тепиха, а државна телевизија је приказала председника Си Ђинпинга како се смеје док говори Кисинџеру: “Веома ми је драго што вас видим, господине”.
Важно је запамтити да се политичка клима у Вашингтону оштро окренула против Кине и њених лидера током последње деценије. Једна јасна област двопартијског консензуса у Вашингтону, поред Украјине, био је третман Кине као ривала, чак и противника, уместо партнера.
Кисинџер је са своје стране нагласио да је он пријатељ Кине, те да ни САД ни Кина не могу себи приуштити да третирају друге као противника и да су њихови односи централни за мир у свету. У недавном интервјуу Кисинџер је био веома критичан према политици Трампове и Бајденове администрације у Кини, напоменувши да покушај дијалога актуелне америчке владе обично почиње изјавом о кинеским неправдама и да су дискусије “заустављене”. То су показале и посете Пекингу државног секретара Ентонија Блинкена, секретара финансија Џенет Јелен и изасланика председника Бајдена за климу Џона Керија.
Неслагања
Посета секретара Блинкена није прошла добро. Његови разговори са Си Ђинпингом су описани као “искрени”, а Блинкен је касније признао да постоје питања у вези с којима се две земље дубоко и чак жестоко не слажу. Кина је одбацила предлог за успостављање комуникације између кинеске и америчке војске.
Стејт департмент је у накнадном саопштењу навео да је Блинкен на састанцима у Пекингу указао на кинеску “непоштену и нетржишну економску праксу”, кршење људских права у Синђангу, Тибету и Хонгконгу и мир и стабилност широм Тајванског мореуза.
Већину питања на Блинкеновом попису притужби Пекинг сматра стриктно интерним, а сама листа звучи готово као ехо Кисинџеровог упозорења против листе “кинеских безакоња” са којом разни амерички званичници покушавају да приступе преговорима са својим кинеским колегама.
Блинкен није усавршио своје дипломатске вештине од свог катастрофалног првог састанка са кинеским званичницима на месту државног секретара у Енкориџу у марту 2021.
Обраћајући се медијима непосредно пре састанка са Јангом Јиечијем, водећим архитектом кинеске спољне политике, Блинкен је изјавио како су САД забринуте због акција Кине и сајбер напада на САД. Овај беспримерни приказ охолог презира према дипломатским нормама изазвао је гневни одговор Јанга, који је упозорио да САД “немају квалификације да разговарају са Кином са позиције снаге”.
Санкције
Након Блинкенове посете Кини председник Џо Бајден је у јавном обраћању председника Сија назвао диктатором, што је изазвало љутити одговор Пекинга. Бајден је бранио своје коментаре рекавши да његове речи неће негативно утицати на америчко-кинеске односе.
На крају своје посете 9. јула, министарка финансија Џенет Јелен признала је да САД и Кина имају значајне несугласице о којима се мора јасно и директно говорити.
Путовање није резултовало никаквим значајнијим договором, а камоли искораком око многих спорних питања која оптерећују билатералне односе. Након њене посете Пекинг је издао саопштење у ком захтева практичну акцију у вези са америчким санкцијама против Кине.
У стварности, њене циљане акције су директне казнене мере које је америчка влада једнострано наметнула стотинама кинеских појединаца и ентитета. САД су такође забраниле извоз у Кину полупроводничких материјала, напредног електронског компјутерског софтвера за пројектовање и безбедности мреже. Забране и санкције су уведене из више разлога: као казна за наводне повреде људских права, шпијунске активности и наводну подршку руским ратним напорима у Украјини.
Страхови
Пекинг је предузео неколико контрамера недавно наметнувши контролу свог извоза галијума и германијума. Као што је приметио бивши највиши кинески економски дипломата у Лондону, упркос њиховим распрострањеним режимима контроле извоза и оштрим ограничењима за Кину, Вашингтон и неки од његових савезника били су љути због овог потеза.
Ни посета Џона Керија, најмање важна од те три, није прошла добро. Његов званични програм завршен је 19. јула без нових споразума.
За сада неће бити побољшаних односа између САД и Кине, пре свега зато што се Бајденова администрација придржава свог мита о међународном поретку заснованом на правилима. Та фраза означава необуздану глобалну хегемонију САД. То је наредба у којој америчка влада намеће “правила”, као што су једностране санкције.
Страхови и сумње др Хенрија Кисинџера о будућности америчко-кинеских односа су оправдани. Они би се могли показати пророчким, за 10 или 20 година, као што су упозорења Џорџа Кенана против проширења НАТО-а била пре једне генерације.
Извор: glassrpske.com
