Пише: Сузана Судар
Као истоимени филм из 2001, серија је о генерацији која носи терет својих очева, чисти њихово смеће, исправља њихове грешке, живи њихове заблуде, носи њихову злу судбину као тону терета на својим младим, нејаким леђима
Дуго очекивана мини-серија Апсолутних 100 имала је светску премијеру у оквиру 59. издања Међународног филмског фестивала у Карловим Варима. Пројекција свих шест епизода, у режији Срдана Голубовића и његових млађих колега, некадашњих студената, Стефана Иванчића, Катарине Мутић и Николе Стојановића, означила је после четири године повратак формата мини-серије у секцију “Специјалне пројекције”.
„За мене је увек било веома важно да што више људи види оно што радим. Како овде, тако и у иностранству. Међународни фестивали су најбоља места да се наш рад промовише, али и уметност и култура простора из кога долазимо. И посебно ми је било важно да се ова серија премијерно прикаже на неком великом филмском фестивалу, а не на оном који промовише телевизијске садржаје. Мислим да је ова наша мини-серија у драматуршком смислу један велики, дугачки филм. Тако се и гледа, у даху. И због тога сам срећан што се светска премијера догодила на тако великом филмском фестивалу, као што су Карлове Вари”, рекао је за Радар Срдан Голубовић.
Објашњава да серија Апсолутних 100, као истоимени филм из 2001, доноси причу о генерацији која носи терет својих очева, чисти њихово смеће, исправља њихове грешке, живи њихове заблуде, носи њихову злу судбину као тону терета на својим младим, нејаким леђима.
“То је и прича о једном дубоко традиционалном и мачоистичком друштву, у коме жене вечито исправљају грешке својих гордих, али немоћних и кукавичких мушкараца.”
Вулкански бес из страшне неправде
Голубовићев филм истог назива постигао је својевремено велики успех, па је логично било да упитамо зашто није мењао наслов.
„Идеја да се по мотивима филма направи мини-серија је потекла од једног од креатора серије Ивана Кнежевића. Он и Бобан Јевтић су ме позвали и испричали ту њихову идеју. Искрено, било ми је чудно. Размишљао сам о томе наредних неколико дана и схватио да је то ипак добар предлог. Апсолутних 100 је прича о ужасном, вулканском бесу који проистиче из те страшне неправде. О бесу који је урлик који одзвања бетонским, социјалистичким блоковима земље које више нема. О бесу који нагонски и изнутра, инстинктивно и импулсивно жели да исправи ту неправду и донесе наду. Серија је тако настала по мотивима сценарија истоименог филма који смо написали Ђорђе Милосављевић, Биљана Максић и ја. Али сада је прича доста другачија, пре свега зато што је смештена у садашње време и главна јунакиња је девојка Соња чији лик тумачи Анита Огњановић, за разлику од филма у коме је главни јунак био Саша којег је играо Вук Костић. Сценарио потписују Иван Кнежевић, Борис Гргуровић, Нађа Петровић и Љубица Луковић.“
Сиво, минималистичко, бруталистичко насеље је игралиште једне бивше генерације која више ништа не може и нове генерације која сматра да у разрушеној и пониженој земљи, одбачени, обесправљени и усамљени појединац има право да узме правду у своје руке
Додаје и да му је било јако важно да не режира све епизоде, већ да пружи шансу својим студентима који су ближи годинама главних јунака:„Као што сам ја био савременик филма Апсолутних 100, када сам га режирао. Јер, прича о бесу је генерацијска, мој поглед на то је сада другачији од њиховог, од њих који су у тренутку снимања серије имали 27, 31 или 37 година. А, ја сам имао 28 када сам режирао филм и знам колико је мој доживљај света био другачији тада, него што је сада. Због тога сам серију режирао са својим бившим студентима Стефаном Иванчићем, Катарином Мутић и Николом Стојановићем. Они су радили по једну епизоду и унели у серију неку другачију, нову енергију и став, и учинили да серија буде аутентична у времену, храбра и савремена.“
А шта се променило од те 2001. када је заживео филм Апсолутних 100, Голубовић одговара: „Много тога, али су проблеми и изазови са којима се суочава друштво у коме живимо остали исти или слични. Само су сада те неке блоковске криминалце и уличаре из тог времена, заменили упеглани тајкуни у скупим оделима, банкари и извршитељи. Неки нови људи, победници транзиције и овог новог времена, нека нова класа“.
Троје од Шотриних 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић и Милена Дравић
Истиче да је серија Апсолутних 100 по жанру бетон вестерн: „Сиво, минималистичко, бруталистичко насеље је игралиште једне бивше генерације која више ништа не може и нове генерације која сматра да у разрушеној и пониженој земљи, одбачени, обесправљени и усамљени појединац има право да узме правду у своје руке. У ствари, чини ми се да је оно чиме се серија бави у односу на филм, данас друштвено актуелније и потребније, него што је то било пре двадесет и нешто година.“
Премијера серије на Филмском фестивалу у Карловим Варима, која је одржана 5. јула, како каже, пропраћена је изнад очекивања: „Велико је признање и част што је Апсолутних 100 приказано у програму једног од највећих и најугледнијих филмских фестивала на свету. Посебно што с пројекцијом наше серије селектори после више година враћају драмске серије у званични програм. И значајно је што је приказано свих шест епизода, у два блока, с паузом од 15 минута после треће епизоде. Сала је била готово пуна, негде око 200 људи, који су остали на пројекцији до самог краја. То је јако много филмског времена, мало више од пет сати. Пре пројекције, Стефан Иванчић и ја смо се шалили да ћемо да платимо пиво свима који остану до краја. Предомислили смо се када смо видели да нико није изашао из сале.“
Поред Аните Огњановић, у серији Апсолутних 100 улоге су поверене Борису Исаковићу, Миодрагу Драгичевићу, Мухамеду Хаџовићу, Дејану Чукићу, Марку Грабежу, Анђелики Симић…
А када и где ћемо моћи да погледамо ово остварење, Срдан Голубовић нема прецизан одговор.
„Не знам. Нажалост, то је питање на које не могу да одговорим. За мене је важно што је серија започела свој живот и што су ме реакције публике, као и интересовање страних медија и селектора фестивала у Карловим Варима уверили и охрабрили да је оно што смо радили имало смисла.”
Извор: Радар
