U toku je nastojanje da se kreira veliki i snažan blok zemalja čiji sportski savezi ne žele da igraju ili da se takmiče sa ruskim reprezentacijama ili pojedincima u okviru evropskih takmičenja. Na taj način evropske sportske federacije i konfederacije ne bi imale drugo rešenje osim da izbace ruske saveze, odnosno da ih primoraju da se presele u azijske kontinentalne sportske familije.
Piše: FRANKO BELMONTE
Istočnoevropske i skandinavske zemlje, uz asistenciju Velike Britanije, počele su da lobiraju i da rade na stvaranju ambijenta za izbacivanje sportskih saveza Ruske federacije iz evropskih organizacija. Njihova ideja je da se prema Rusiji napravi slična vrsta sportske izolacije koja je na azijskom kontinentu primenjena prema Izraelu zbog čega je ta, geografski bliskoistočna zemlja, deo sportske Evrope i učestvuje u evropskim takmičenjima a ne azijskim.
Drugim rečima, ideja je da se kreira veliki i snažni blok zemalja čiji sportski savezi ne žele da igraju ili da se takmiče sa ruskim reprezentacijama ili pojedincima u okviru evropskih takmičenja. Na taj način evropske sportske federacije i konfederacije ne bi imale drugo rešenje osim da izbace ruske saveze, odnosno da ih primoraju da se presele u azijske kontinentalne sportske familije.
Rusija u Kataru
Odbijanje Suda za sportsku arbitražu u Lozani da prihvati žalbu Moskve na odluku FIFA da izbaci reprezentaciju Rusije iz doigravanja za plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru doživljava se kao otvaranje vrata za selidbu Rusije iz evropskih federacija u azijske. Nastavak ruske invazije i razaranje ukrajinskih gradova dodatno pojačava rešenost u delu evropskih država da se onemogući povratak na „business as usual“ u odnosima sa Rusijom po završetku rata u Ukrajini, uključujući i sport.
Podsetimo, Poljska, Češka i Švedska su eksplicitno stavile do znanja da nemaju nameru da igraju sa Rusijom u plej-ofu za plasman na Mundijal u Kataru, ni pod kojim uslovima, čak i po cenu poraza za zelenim stolom.
UEFA i FIFA su u prvom momentu pokušale da reše probleme tako što će Rusija igrati svoje mečeve kao domaćin na neutralnom terenu i pred praznim tribinama, međutim stav Varšave, Stokholma i Praga, snažno podržan od velikog broja drugih fudbalskih saveza u Evropi, primorao je krovne fudbalske kuće da odstrane Rusiju iz daljeg takmičenja.
Izlazak Moskve iz Saveta Evrope, najznačajnije kontinentalne organizacije za zaštitu ljudskih prava i demokratije, dodatni je argument za udaljavanje Rusije iz evropskih sportskih saveza. Ruske sportske federacije zbog organizovanog i planskog dopingovanja ruskih sportista već duže vreme nisu uživale veliki ugled u Evropi i ruska agresija na Ukrajinu je pretvorila sport među prve kolateralne žrtve ratnog pohoda Kremlja na komšijsku državu.
Reakcije sportskih radnika, medija i javnog mnjenja u Evropi nedvosmisleno upućuju da se izolovanje Rusije neće zaustaviti samo na Mundijalu u Kataru, svetskim i evropskim šampionatima ove godine.
Još jači i bolniji udarac bi mogao da doživi klupski sport u Rusiji. Ruske reprezentacije i sportisti moći će da se vrate u jednom trenutku, pre ili kasnije, na svetska prvenstva koja su toliko frekventna u većini sportova da su kontinentalna takmičenja izgubila svoj nekadašnji značaj. Potpuno druga priča važi za klubove. Tu postoje ogromne distinkcije, ne samo u sportskom, već i u prestižnom i, pre svega, finansijskom smislu. Razlika između igranja u evropskim izdanjima Lige šampiona u fudbalu, odbojci i košarci (Evroliga) i kontinentalnih klupskih takmičenja u Aziji toliko je velika da je svaka rasprava izlišna.
Meka moć
Ideja o izbacivanju ruskog sporta iz evropskog okvira još uvek nije dobila svoju političku formu. Međutim, imajući u vidu način na koji se pokrenula kampanja i akcija tužilaštava širom EU s ciljem utvrđivanja ko je i kako dobijao novac iz Rusije u prethodnim godinama, ukazuje na rešenost u tom smeru.
Izraz „Pecunia non olet“ (Novac nema miris) datira iz vremena rimskog cara Vespazijana. Rimski imperator je uveo taksu na pisoare i javne zahode kako bi popunio državnu kasu, pa je odatle proizašla maksima da novac nema miris.
Do pre tri nedelje se činilo da ta maksima važi i za sport, pogotovo za fudbal i košarku. Vrlo rado su se otvarale kase za novac koji je stizao ne samo iz Rusije, već iz Persijskog zaliva i Dalekog istoka. Ko god je želeo da investira u klubove ili takmičenja na Starom kontinentu bez velikih problema je to mogao da uradi. Niko nije mnogo mario za prvu lekciju na ekonomskim fakultetima da „nema besplatnog ručka“.
Rusija i njeni oligarsi su u poslednjih 20 godina uložili milijarde evra u sport izvan granica Ruske federacije, najvećim delom u Evropi. Iza tih poteza se krilo nekoliko strateških ciljeva, od kreiranja novog prihvatljivog imidža Rusije preko stvaranja transverzalnih veza isprepletanih sa političkim i ekonomskim interesima do primene tzv. meke moći u zemljama od geostrateškog interesa za Rusiju.
Sportski uspesi i prisustvo ruskog kapitala i sponzora u državama istočne i jugoistočne Evrope skicirali su geopolitičku sferu interesa Moskve: od Zenita iz Sankt Petersburga i Šahtjora iz Donjecka preko Šerifa, Crvene Zvezde i Paoka do Šalkea 04 i Čelsija.
U tom poduhvatu važnu ulogu je igrao „Gasprom“, ali i oligarsi, od najpoznatijeg Romana Abramoviča do najkontroverznijeg Ivana Savidisa, vlasnika grčkog Paoka, i klana Smirnov koji je gospodar života i smrti u Pridnjestrovlju u Moldaviji. I uloga Rinata Ahmetova, gazde Šahtjora iz Donjecka, pod lupom je i pored njegovih javnih izjava lojalnosti Ukrajini, pošto postoje sumnje da nije prekinuo sve veze sa Kremljom.
Sprega između politike, ekonomije i sporta najbolje se videla na primeru Šalkea 04 iz Gelzenkirhena.
Uz finansijsku pomoć „Gasproma“ Šalke je stigao čak i do polufinala Lige šampiona pre deset godina. Ruski energetski kolos je nedavno produžio ugovor sa nemačkim klubom o sponzorstvu obavezujući se da do 2025. godine uplaćuje čak 10 miliona evra svake godine i pored toga što je tim iz Gelzenkirhena ispao u drugu ligu, popularnu Cvajtu (Zweite Liga).
Ruska invazija na Ukrajinu je primorala Šalke da posle 15 godina skine natpis „Gasprom“ sa dresova, stadiona, klupskih prostorija i da raskine dugogodišnje partnerstvo. Istim putem je krenula i UEFA koja je otkazala saradnju ruskoj kompaniji i pored toga što je uplaćivala 50 miliona evra godišnje kao glavni sponzor najprestižnijeg takmičenja, Lige šampiona.
Slučaj Abramovič
Ališer Usmanov i pogotovo Roman Abramovič bili su u centru pažnje proteklih nedelja. Prvi je bio sponzor Evertona a drugi vlasnik Čelsija. Usmanov, bivši akcionar Arsenala, najveći je pojedinačni sponzor kluba iz Liverpula, ali je ime njegove kompanije „MegaFon“ već izbrisano iz istorije i sadašnjosti Karamela, kao da nikada nije postojalo.
Iz povesti Čelsija neće biti moguće izbrisati Abramoviča i njegov zlatni period sa osvojenih pet Premijer liga, dve Lige šampiona i jedne Lige Evrope, ali će on, po svoj prilici, postati „bezimeni“, odnosno osoba čije se ime neće spominjati, naravno pod uslovom da Čelsi preživi.
Plavcima je produžena licenca samo do 31. maja 2022. godine. Ako do pomenutog datuma Čelsi ne dobije novog vlasnika koji će garantovati finansijski opstanak kluba, tim sa Stamford bridža će bankrotirati i nestati sa profesionalne fudbalske mape.
Aktuelni prvak Evrope ima tekuće mesečne troškove između 50 i 60 miliona evra koje ne može da podmiri u datim okolnostima kada su gotovo svi izvori prihoda blokirani. Fudbaleri, stručni štab i blizu 1.000 zaposlenih u Čelsiju ne zna da li će primiti sledeću platu i da li će ostati bez posla od 1. juna.
Vodeći sponzori su već suspendovali ugovore (Three) ili su na putu da to urade (Nike) mada ima i onih (Trivago) koji su spremni da riskiraju nadajući se brzoj promeni vlasništva i stabilizaciji prilika.
Odlukom britanske vlade, kompletna Abramovičeva imovina na Ostrvu je zamrznuta a prodaja Čelsija može da bude obavljena samo uz superviziju ministarstva finansija i pod uslovom da nijedna funta ne ode na račun firmi pod kontrolom ruskog oligarha.
Dozu optimizma da bi Čelsi mogao da preživi Abramoviča uliva činjenica da je do sada pristiglo blizu 30 ponuda za kupovinu kluba i da do 31. maja ima dovoljno vremena da se obave sve neophodne radnje za uspešnu kupoprodaju.
Fama o biciklistima
Rusija i ruski kapital nisu se našli samo na udaru fudbalskog sveta. Formula jedan je izbrisala iz svog kalendara na neodređeno vreme VN Sočija. Američko-britanski tim „Has“ u Formuli 1 je raskinuo sponzorski ugovor sa ruskom kompanijom „Uralkali“ i odmah zatim dao otkaz ruskom pilotu Nikiti Mazepinu, sinu vlasnika „Uralkalija“. Svetska biciklistička unija je izbacila iz svih takmičenja ruski tim „Gasprom RusVelo“ za koji su vozili biciklisti iz Italije, Španije, Češke, Norveške.
Razvod između Rusije i ostatka Evrope će biti najbolniji u košarci i odbojci, gde ruski klubovi nisu samo bili među najuspešnijima već su bili i najizdašnije „platiše“, garantujući bogate ugovore igračima i trenerima.
ako u košarkaškoj Evroligi za Fajnalfor u Beogradu neće se boriti ruski klubovi: CSKA, Zenit i Uniks. Najveći favorit CSKA najviše je pretrpeo zbog izbacivanja ruskih klubova a odmah su ih napustili Nemac Johanes Vojtman, Danac Ilfe Lundberg, Litvanac Marijus Grigonis i Gruzijac Tornike Šengelija. „Ne mogu da igram za ruski vojni klub dok Rusija vrši agresiju nad Ukrajinom“, rekao je Gruzijac.
Srpski centar Nikola Milutinov izabrao je da ostane u CSKA baš kao što je i hrvatsko krilo Mario Hezonja rešio da ostane u Uniksu iz Kazanja. Zanimljiva situacija bila je u Zenitu iz Sankt Peterburga gde su svi strani košarkaši koji su prvobitno bili napustili Rusiju rešili da se vrate i da završe sezonu u Zenitu. Tako da će u ruskoj ligi za Zenit i dalje nastupati Amerikanci Bili Beron i Džordan Lojd, bivši igrači Crvene zvezde, kao i još dva Amerikanca Aleks Pojtres i Tajson Karter i Poljak Mateuš Ponitka.
Posledice će pretrpeti i ruski nacionalni sport – hokej na ledu. Stranci, uglavnom Skandinavci i Česi, koji su igrali za ruske klubove napustili su ih gotovo bez izuzetka.
Izvor: RTS
