Ако се споменик подиже Њеогшу, а не нечијим амбицијама, онда мора да се поштује његова воља. То треба да знају на првом месту они који одлучују о подизању споменика. Где, и какав је споменик желео Његош, то је он сам решио 1845. године када је наредио да се на Ловћену подеигне капела и да се у њу кад умре сахрани.
(Фото: Архива)
Поштовани управниче, Ваш допис чекао је на мој повратак из Пољске, куд сам отпутовао 28. децембра, баш на дан када сте ми Ви писали тај допис. Са тога пута вратио сам се тек неки дан, и зато Вам одговарам са закашњењем. Мој одговор је искрен. Ако се споменик подиже Њеогшу, а не нечијим амбицијама, онда мора да се поштује његова воља. То треба да знају на првом месту они који одлучују о подизању споменика. Где, и какав је споменик желео Његош, то је он сам решио 1845. године када је наредио да се на Ловћену подеигне капела и да се у њу кад умре сахрани.
Ви, Управниче, добро занте како наш народ цени вољу оних које воли и поштује. Рушити капелу и на њеном месту подизати нови споменик значи вређати Његошеву вољу и народно сећање. И још нешто: замерити се народу који добро памти недела наших непријатеља извршених баш на тој Капели чији је био циљ баш да се сруше Његошево дело и тиме унизе њега и наш народ. Срушити капелу значи извршити дело које нису успели наши непријатељи. Ко може примити ту одговорност на себе и своје потомство?
И на Цетињу Његош је оставио себи споменик, који не сме бити стављен у сенку другог. Уосталом, ко ту може подићи Његошу споменик љепши од Биљарде? Мештровићев рад може се чувати уметничке галерије на Цетињу само као вајарско дело, тим пре што то није његово прво дело које није постављено у намењену сврху. Изражавајући вам искрено поштовање шаљем вам у прилогу историју капеле на Ловћену.
Др Љубомир Дурковић
Извор: Књишки блок Сумрак Ловћена
