Како се и зашто целокупна наука идеологизовала и зашто помодну будалаштину о „роду” осим на политичким наукама налазимо чак и на Биолошком факултету
У суботу смо на делу могли да видимо како изгледа нормативни систем вредности, идеја и субјективације деце, који нам десетина западних амбасада, министара, комесара итд. намећу супротно Уставу, правном поретку државе и одлукама домаћих судова. Но то је тек врх леденог брега, једног дубинског процеса који траје код нас још од 2000. године. На основу комбиноване идеологије феминизма и тзв. квира, односно теорије рода, овде се систематски гурају законске промене које задиру у суштину идентитета појединца, породице, друштва и државе. Направљена је, наиме, мрежа актера која се са том врло прецизном идеолошком агендом дубоко инфилтрирала у све поре наше администрације, и која пресудно утиче на креирање закона, стратегија, образовних програма, као и на медијски простор. Они су загосподарили и нашим универзитетима, новинама, телевизијама, што се све финансира преко страних фондација, међународних организација које отворено промовишу ту агенду и читавог низа актера и агената утицаја.
Прошле године је на силу донет Закон о родној равноправности, иако је потпуно јасно да наш Устав не познаје категорију рода. У питању је закон који је замишљен као системски и који има претензију да потпуно промени српски језик између осталог. Но после годину дана борбе великог броја домаћих актера и у тренутку када су неомарскистички „родни” уџбеници биологије почели да се примењују у настави, неко је изгледа коначно схватио да је дара превршила меру. Ови уџбеници заправо на мала врата уводе оно што смо 2017. године спречили озбиљном јавном акцијом, уз огромну помоћ родитеља, када су хтели да уводе такозване Образовне пакете. Сада су не само родитељи него и наставници почели да се буне и да одбијају да предају по нареченим уџбеницима.
Не заборавимо да је Закон о родној равноправности пред Уставним судом по тужби низа субјеката, да су Матица српска и Одбор за стандардизацију српској језика такође реаговали, па смо недавно видели јасан став Високог савета судства, у коме је на чисти правнички начин поновљено све оно што смо ми у кампањи против тог закона прошле године причали. Став је изречен поводом новог законског предлога на основу кога из наставе треба да се повуку професори српског језика и да буду замењени предавачима „родно сензитивног језика”. Идеја је, пазите, да се комплетан образовни програм „џендерише” и да као у комунистичка времена почнемо да причамо неким новим дрвеним језиком, а да сви наставници, професори универзитета и научни радници који то не прихвате морају да лете са својих радних места. У питању је наравно јасно идеолошко насиље мањине страних агената утицаја над целим једним народом, његовом језичком традицијом, културом, наслеђем и идентитетом.
У овом процесу тачно можете да видите колико је ова хидра пружила пипке у просторе за које је тешко и претпоставити. Поводом захуктале иницијативе да се наречени контроверзни уџбеници избаце и да се цео програм претресе и очисти од ових идеолошких, ненаучних и врло опасних интервенција, побунило се Српско биолошко друштво. Пре неки дан у „Политици” прилично запањено сам читао чланак у коме уважени колега, професор Биолошког факултета Мирослав Живић, објашњава како иза приче о роду наводно стоји биолошка наука?! Живић објашњава да се биологија мора предавати у складу са начелима толеранције, у координацији са грађанским васпитањем, јер је толеранција основа опстанка савременог света. Исте ствари можете прочитати и у званичном саопштењу СБД, на чијем је челу професор Живић.
Некада су нас професори, и то посебно природних наука, учили да је основа њиховог рада, дакле научних истраживања, потрага за истином, односно чињеницама, законима и експериментално проверљивим предвиђањима. Но колега Живић исповеда ново „научно” јеванђеље које фондације обилато помажу, у коме су идеолошке одреднице и политички коректни фалсификати основа свега, па и природних наука, само ако „воде толеранцији”. Дакле, од колеге Живића и биолога добили смо квазифилозофске и идеолошке одреднице уместо науке. Добили смо речник који доминира на студијама рода, а не речник који се очекује од онога чиме се природне науке баве. Е, то и јесте дубље питање, како се и зашто целокупна наука идеологизовала и зашто помодну будалаштину о „роду” осим на политичким наукама налазимо чак и на Биолошком факултету!
Да закључим прилог као отац (или можда већ због толеранције морам да кажем родитељ два?). Имам дете које је веома талентовано за природне науке, и управо га биологија, уз хемију, највише привлачи, а држава ми у овом тренутку нуди да га сутра пошаљем код професора Живића и његових колега да га на студијама уче толеранцији и квиру?! Хвала лепо.
Знам, наравно, да постоје биолози којима је и даље стварна наука важна, али време је да дигну свој глас и одбране професију, ако им је до ње стало. Као и свима нама…
Пише: Миша Ђурковић/Научни саветник, Институт за европске студије
Извор: politika.rs
