Превео и приредио: свештеник Никола Гачевић
Дипломатски притисак и активности Атине због Хришћана у Сирији
Атина изражава дубоку забринутост поводом напада на православне вјернике у Сирији и упућује јасне поруке Дамаску, у тренутку када извори говоре о несагласју између званичне реторике и стварности на терену, указујући на појединачне планске нападе на Хришћане и њихову имовину од стране исламистичких група који се не кажњавају од власти у Сирији а све са циљем притиска да се Хришћани да иселе.
Све са већом узнемиреношћу Атина прати развој догађаја у Сирији након недавних напада на православне и друге хришћанске заједнице, који се, „више не могу посматрати као појединачни инциденти“. Како истичу, слика која се у последње вријеме обликује отвара озбиљна питања о будућности хришћанског становништва у тој земљи.
Ову слику додатно је учврстио и најновији напад који је изазвао реакцију Атине. Према међународним информацијама, свађа између двојице мушкараца у једном хришћанском граду у централној Сирији прерасла је у вјерски мотивисане нападе, изазвавши велика разарања кућа, продавница и возила, што подсјећа на вјерско насиље које је уследило након пада дугогодишњег лидера Башара ал-Асада прије двије године.
Напади у претежно хришћанском граду Сукајлабигији, у провинцији Хама, представљају најновији инцидент усмерен против припадника хришћанске мањине у Сирији. Многи од њих напустили су земљу од почетка сукоба прије петнаест година, који је иза себе оставио пола милиона мртвих и дубоко подијељено друштво.
У истом тону, извори који добро познају стање у Сирији указују да, упркос увјерењима режима Ахмада ал-Џоланија међународној заједници о поштовању мањина и очувању инклузивне државе, „на терену се обликује потпуно другачија стварност“. Како наглашавају, „постепено и без буке развија се план који води ка стварању једноверске, сунитске Сирије“.
Антихоијски патријарх Јован: Не више проливања крви у Сирији
„Сирија за све“: Симболични потези Ал-Џоланија
Према истим изворима, ова противрјечност постаје још израженија када се упореди са јавном сликом коју настоји да прикаже ново руководство у Дамаску. Како се истиче, Абу Мохамед ал-Џолани -или Ахмед ал-Сара- након пада Асада усвојио је реторику „инклузивности“, тврдећи да не тежи претварању Сирије у искључиво сунитску државу путем прогона.
У том оквиру, издао је наредбе за заштиту мањина, настојећи да се представи као гарант безбједности Хришћана, Друза и Алавита, а предузео је и симболичне кораке, попут посјета верским мјестима. Као показатељ тога наводи се његов сусрет у октобру 2025. године са Патријархом антиохијским Јованом у Старом граду Дамаска, са циљем – како је тада саопштено – да се пошаље порука националног јединства и суживота.
Истовремено, његова реторика показује помјерање од идеолошког оквира џихадизма ка такозваном „сиријском национализму“, настојећи да увјери међународну заједницу да нова Сирија може функционисати као држава за све грађане, без обзира на вјерску припадност – избор који је, према дипломатским процјенама, повезан и са потребом избегавања међународне изолације и санкција.
Тихо расељавање у Сирији: Притисак и страх за вјерске мањине
Ипак, извори који дубоко познају прилике у земљи наглашавају да ова слика не одражава стварност унутар Сирије. Како наводе, увођење шеријата као основе правног система и снажан сунитски карактер јавног живота изазивају оправдану резерву, док многе мањине са неповерењем гледају на ново руководство, сматрајући да је ријеч о привременој тактици умјерености – све док власт не буде у потпуности учвршћена. Дакле, једно прича, предстваља међународној јавности, а друго се спроводи у пракси, односно имамо на сцени застрашивање, посебно на Хришћане, са циљем исељавања.
Кључну препреку овој тајној, а лицемјерној, стратегији, према истим изворима, представљају како хришћани становници, тако и Алавити – вјерска и етничка група из које је потекао и претходни Асадов режим. „Ове заједнице се доживљавају као неспојиве са новим поретком који се настоји успоставити“, наводи се.
Извори који одржавају сталну и блиску комуникацију са Антиохијском Патријаршијом говоре о „организованом, али нискоинтензивном обрасцу притиска“, у који се уклапају и недавни насилни инциденти. Како истичу, „не ради се о случајним тензијама, већ о дјеловању које или потиче од парадржавних структура уз прећутну сагласност власти, или је дио ширег плана режима“.
Према тим процјенама, циљ није непосредни и отворени сукоб, већ стварање дуготрајне атмосфере несигурности и застрашивања. „Ријеч је о „тихом расељавању“, објашњавају, истичући да се притисак врши на начин који избјегава велике крваве сукобе који би изазвали међународну осуду и довели до хитних интервенција, док се у пракси стварају услови који приморавају становништво да напусти своја огњишта.
Парадокс, како истичу извори упућени у прилике, јесте то што се хришћанско становништво нашло заробљено између потребе да Џолани остане на власти и сопственог осјећаја несигурности. Како објашњавају, у датим околностима евентуални пад режима довео би до хаоса који би додатно погоршао безбједносну ситуацију, при чему би мањине биле прве жртве. Стога се основни захтјев који се упућује међународној заједници односи на вршење притиска на Џоланија како би се стање ставило под контролу.
Грчка захтијева поштовање свих вјерских заједница у Сирији
У том контексту, реакција Атине добија посебну тежину. Према званичном саопштењу Министарства спољних послова, Грчка пажљиво прати ситуацију, са посебним освртом на догађаје у Ал-Сукајлабигији -граду са снажним хришћанским присуством у коме су забиљежени насилни инциденти.
Грчко Министарство спољних послова, како се наводи, упутило је јасну поруку Дамаску, захтијевајући потпуну истрагу догађаја, транспарентност и одговорност. Истовремено се наглашава потреба за истински инклузивном политичком транзицијом, уз поштовање права свих вјерских и етничких заједница.
„Хришћани представљају неотуђиви дио историјског и друштвеног идентитета Сирије“, истичу извори Министарства, додајући да очување мултикултурног карактера земље представља основни предуслов стабилности у региону. Да подсјетимо да је управо Сирија земља у којој се по први пут помиње назив Хришћанин. Некада је то била већински хришћанска земља се великом културном традицијом. Дала је двојицу од највећих светитеља и теолога Св. Јефрема и Исаака Сирина чија се дјела изучавају не само у православној и уопште хришћанској теологији, већ и у философији и психологији.
Дипломатска иницијатива ЕУ за заштиту вјерских мањина
У међувремену, питање је доспјело и на европски ниво. Хитно питање Европској комисији поднио је европосланик и бивши предсједник Нове Демократије Вангелис Мејмаракис, изражавајући забринутост због погоршања безбједности хришћанских заједница, уз посебан осврт на нападе на цивиле, богомоље и историјске православне заједнице.
У том контексту, од Европске комисије се тражи ажурирана процјена безбједносне ситуације вјерских мањина, конкретне мјере заштите и јачање дипломатског и хуманитарног присуства Европске Уније у региону, као и строжи механизми надзора и одговорности за кршење људских права.
Основно питање за будућност Сирије
Према изворима који пажљиво прате дешавања, суштинско питање више није да ли постоји притисак на мањине, већ „колико брзо и на који начин ће се довршити процес преобликовања сиријског друштва“.
И како наглашавају „што се овај процес одвија тише, без призора масовног насиља, то слаби и одзив међународне заједнице“ и тако позната тактика протјеривања има мгућност остваривања, што додатно појачава страхове за будућност хришћанског становништва у Сирији.
Извор: iefimerida, P. Tolopulos
