Пише: Скендер Куленовић И у вјечни мрак ми земља свијећа. Самар орла не товари на ме: сам ћу лећет усред ове таме широм крила од својијех плећа. Нек је вихор, а ја сламка сламе. Боже, крин сам а тирјанству сјеча. О човјештва грдна куло стећа, Прими мене, сједи ми на раме. Грдна куло, од мале … Настави са читањем Скендер Куленовић: Ничија већ моја (Тарих за Ловћен)