Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикНасловна 5Политика

Сјеверна Македонија, брисање посљедњег бугарског цара разгњевило Софију

Журнал
Published: 8. новембар, 2022.
Share
SHARE

Бугарски клубови „Цар Борис Трећи“ и „Иван Михајлов“ имају три мјесеца да промијене име или буду избрисани из регистра мањинских удружења, одлука је Собрања коју су оштро критиковале власти у Софији. Проблем за Бугарску је и „комунистичко насљеђе“ Македоније.

Северна Македонија, брисање последњег бугарског цара разгневило Софију

Бугарско министарство спољних послова оштро је реаговало на амандмане којима је македонско Собрање забранило да се мањинска удружења називају по сарадницима нацистичке Немачке, чиме је клубовима „Цар Борис Трећи“ и „Иван Михајлов“ остављено три месеца да промене имена или буду избрисани из регистра.

„Одлука парламента у Северној Македонији уопште не помиње комунизам, тоталитарну и репресивну идеологију… Још увек нема законског оквира за рехабилитацију и компензацију људима који су убијани и повређивани, током владавине комунизма, само због бугарског идентитета“, саопштило је бугарско министарство спољних послова.

Бугарска је у неколико наврата критиковала власти у Скопљу због наводног слављења Јосипа Броза Тита, наводећи да земља која „жели у ЕУ не може да слави једног од најмрачнијих диктатора“.

Питања националног идентитета

Истовремено, бугарски историчари сматрају да је за стварање македонског језика одговоран „југословенски шовинизам“, са циљем „негирања бугарског националног идентитета“

Македонци су именовање култирних центара по Ивану Ванчу Михајлову и цару Борису Трећем доживели као провокацију, јер је некадашњи лидер Внатрешне македонске револуционарне организације, или ВМРО, после састанака са Адолфом Хитлером и Хајнрихом Химлером, покушавао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској.

Јеврејска заједница у Северној Македонији је још раније протестовала због именовања удружења по Ивану Михајлови и последњем бугарском цару, подсећајући на прогон македонских Јевреја после одлуке Бориса Трећег да уведе расне законе у замену за територије у Македонији.

„Очекујемо да власти Северне Македоније гарантује једнака права и слободе свим својим грађанима… То укључује слободу тумачења историје и могућност формирања политичких странака, удружења и културних центара“, навело је бугарско министарство спољних послова.

У концентрациони логор Треблинка депортована су 7.144 припадника јеврејске заједнице у Македонији. Само је неколицина преживела, а на месту на којем је некада било јеврејско насеље у Скопљу подигнут је Музеј Холокауста.

Бугарска је, после серије договора са Немачком, окупирала велике делове Румуније и Бугарске и донела низ антисемитских закона, које је углавном спроводила на окупираним територијама. Последњи пут, Борис Трећи је са Адолфом Хитлером разговарао у августу 1943. године, када је одбио да се укључи у рат против СССР-а. Умро је од последица срчаног удара недуго после тог сусрета, а читав низ бугарских историчара тврди да је био отрован.

Македонске власти су, још 2001. године, забраниле да се један од бугарских клубова назове „Радко“, што је било једно од конспиративних имена које је користио Ванчо Михајлов.

Власти у Софији сматрају да је пре стварног почетка преговора Скопља и ЕУ потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев. Осим тога, Софија захтева да се термин „бугарска окупација у Другом светском рату“ у школским уџбеницима замени формулацијом „администрација“, што велика већина Македонаца са индигнацијом одбија.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, иако у Северној Македонији, према резултатима последњег пописа, живи око 3.500 Бугара.

Бугарска наводи и да је „македонски језик настао 1944. године“, те да може да се рачуна једино као „писана регионална форма бугарског језика“. Доласком на власт сада већ бившег премијера Кирила Петкова, атмосфера у Бугарској се унеколико променила, али договор двеју страна о спорним историјским питањима још није ни на видику.

Током лета, Бугарска је условно отворила врата почетку преговора Северне Македоније и Европске уније, чији ће даљи ток зависити од серије уставних промена, за које влада у Скопљу, бар за сада, нема потребну двотрећинску већину.

Извор: rts.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Плагирање: Ранораниоци, револвераши, табуле разе и диносауруси
Next Article Опаметите се браћо, не насједајте на подвале лажних Црногораца и лажних либерала

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Национална култура и ослободилачка борба, Говор Франца Фанона

Франц Фанон, есејиста, психоаналитичар и револуционар са Мартиника, дао је немерљив допринос проучавању борбе против…

By Журнал

Неоптерећени визама и квотама

Откад је у фебруару почео рат између Руске Федерације и Украјине, импресионистчки се помиње велики…

By Журнал

Јуриш на Одесу

Москва сматра да Крим, а тиме ни Русија, никада неће моћи да буду безбедни уколико…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Насловна 5ПолитикаСТАВ

Црна рупа недостојна државолика трања

By Журнал
Мозаик

Лука Радоњић: Избрисана је анкета РТЦГ према којој је однос за и против санкција Русији 10:90. Привремено или трајно, видјећемо

By Журнал
ДруштвоНасловна 1Политика

Референдум, извор данашњих великих подјела

By Журнал
МозаикНасловна 3ПолитикаСТАВ

Грубач: Посматрамо како се Шавничани сами боре против поганштине

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?